Čija je sramota? - peti deo

Zbog nemarnost Ministarstva za dijasporu i Ministarstva prosvete, mnoga srpska deca u Nemačkoj su umesto integracije, korak blize asimilaciji, o čemu i sam Srećković često govori kao o nedopustivom, ali se ne obazire ni na od njega izgovoreno.

U Nemačkoj izlazi evropsko izdanje beogradskog dnevnog lista „Večernje novosti“. Ove novine čitaju svi koji hoće da su istinito informisani o dešavanjima među srpskom dijasporom. Peđa Rakočević, jedan od saradnika „Večernjih novosti“, je gospodin koji decenijama živi u Nemačkoj. Poznaje izvrsno i Nemce i Srbe, a mnogi Srbi, zahvaljujući njegovom pisanju, saznaju o svojim predstavnicima i ponešto što ne bi mogli da čitaju u drugim novinama. I ne samo o predstavnicima srpske dijaspore nego i o predstavnicima ministarstva za dijasporu, na čelu sa ministrom Srećkovićem. Poznajem i ja Peđu i zahvalan sam mu zbog njegove odlučnosti da nastavi sa korektnim informisanjem. (Opširnije…)

 

Čija je sramota? - četvrti deo

I u ovom pisanju, izlazim iz okvira od mene najavljenog, u verovanju da ćete prihvatiti da je vaša obaveza da zaustavite političke prevare, koje se svakodnevno realizuju u vaše ime.

Gospodine Tadiću, gospodine Cvetkoviću… članovi Vlade Republike Srbije, i u njoj odgovorni i glavni urednici onih medija koje prećutkuju mnogo toga što nije u interesu određenih političkih grupacija i pojedinaca u matici.

Opet, i u ovom pisanju, izlazim iz okvira od mene najavljenog, u verovanju da ćete prihvatiti da je vaša obaveza da zaustavite političke prevare koje se svakodnevno realizuju u vaše ime. Ali da vas odmah upoznam sa skraćenim i malo stilski/gramatički ispravljenim delovima pisma koje je napisala jedna srpska majka u Hrvatskoj. (Opširnije…)

 

Čija je sramota? - treći deo

Predsednik Tadić, premijer Cvetković, članovi Vlade Republike Srbije imaju mogućnost da upotrebe zakon i da odlože konstituisanje Skupštine dijaspore zakazane za 3. juli. Ako je Srećković kontinuirano upotrebljava nezakonitu samovolju, na štetu svih nas, upotrebite vi zakon za zbog koristi svima nama.

Odložite prvo zasedanje te Skupštine, do dana koga ćemo se složiti u oceni da li u matici Srbiji važe zakoni i propisi, ili su u svemu primarnost partiski koalicioni interesi, pa i kada su od velike štete državi i njenom korektnom odnosu sa dijasporom i poštovanju višemilionskog broja građana Srbije. (Opširnije…)

 

Čija je sramota? - drugi deo

Poštovana gospodo, Tadiću, Cvetkoviću, Tijaniću.., članovi Vlade Republike Srbije, i u njoj odgovorni i glavni urednici pisanih i elektronskih medija… da nastavimo o vama i nama, o onome što nismo prošle nedelje. Dakle…

U današnjoj Srbiji i u srpskom rasejanju deo ljudi postaje nešto neobjašnjivo čudno, mutiraju u nešto što je sve dalje od ljudskog. Odbojni su zbog njihove dvoličnosti, a napisati za takva bića da su p…e, (a jesu), ne bi bilo kulturno, osim toga, ni adekvatno. A ipak se za takve (ne)ljude upotrebljava ista reč, koja u srpskom jeziku opisuje centar neizmernog uživanja i bliskosti, one bez koje bi u životu ogromne većine naših ljudi, bez obzira da li bili mladi ili stariji, postojala teško podnošljiva praznina. Ljudi je vole, i to je to. A što se tiče kulture ili nekulture, ko gospodo da misli na kulturu kad je u pitanju ženska lepota? Jeste i kultura važna, samo što mnogi “kulturni” to ne shvataju, a često ne znaju ni šta znači biti kulturan. Ministru za kulturu, zbog obaveze koju mu nameće funkcija, velikodušno dajem dispans od čitanja ovih redova. A verujem ni da ih Vi, gospodine Tadiću, ni Vi gospodine Cvetkoviću, ni ministri u Vašoj Vladi, neće ih čitati. Ali sam ubeđen da će jedan broj Vaših saradnika, za koje znam da čitaju “Korene”, pročitati i ovo pismo. Nadam se da će Vam nekada, a bilo bi dobro da to učine što pre, reći bar nešto od ovoga što još ne znate. Za vašeg kolegu Srđana Srećkovića bi bilo korisno da pažljivo pročita svaku napisanu reč. Doduše, ja znam da on i čita, i da ga redovno informišu o napisanom u “Korenima”. Posebno o mnogo toga, što bi on voleo da zna o drugima, a najčešće neistinu. Pažljivo čitanje prvog, ovog drugog, i sledećih nastavaka pisma, omogućuje mu besplatno doškolovavanje, jer ministar za dijasporu nije do danas ni naslutio, a kamoli razumeo, šta slovo D može da znači za Srbiju, ne za njega. (Opširnije…)

 

Čija je sramota? - prvi deo

Poštovana gospodo, Tadiću, Cvetkoviću, Tijaniću.., članovi vlade Republike Srbije i u njoj odgovorni i glavni urednici pisanih i elektronskih medija…

Nadam se, (ali nisam siguran) da mi nećete zameriti što vam se u 68-oj godini svog života (od kojih 43 provedenih u rasejanju) obraćam do sada možda najdužim (pisaću ga u nastavcima) i sigurno neobičnim, otvorenim pismom. Ne osećam potrebu da biram reči kojima ću opisati ono o čemu deo vas, možda, nema saznanja. Oni, kojima su poznata dešavanja koja su uzrok da vam se obraćam na ovaj način, možda će se zastideti, mada u to ne verujem. Da su neke vaše kolege, političari i urednici televizijskih i novinskih redakcija, imali osećaj za stid, ne bi danas postojao razlog za ovo pisanje. (Opširnije…)

 

4 minus zakon o dijaspori, jednako je 7

Gospodine Janiću, umesto mojih često objavljivanih tekstova o Ministarstvu za dijasporu, zamolio bih Vas da mi ovog puta date vaše viđenje nekih dešavanja i odgovorite mi na nekoliko pitanja…

Janić:
Vrlo rado, ali bez nekih izmena ili bilo kakve modifikacije mojih odgovora.

Dogovoreno. Da li je Srpski savez iz Švedske nominovao svog delegata za Skupštinu dijaspore?

Janić:
Da. Na godišnjoj skupštini našeg saveza, koja je održana 17. aprila ove godine u Geteborgu, predložio sam da delegat naše organizacije bude Srđan Mladenović. Veoma sam radostan da je predlog jednoglasno prihvaćen. Moram da pojasnim da je istog dana u Geteborgu jedna druga organizacija, koja nema ništa sa našim savezom, a zove se Savez Srba, takođe izabrala svog delegata, ali izabrani predstavnik najbrojnije srpske organizacije u Skandinaviji je Srđan Mladenović. (Opširnije…)

 

Intervju Nikola Janić, predsednik Srpskog saveza u Švedskoj

Dijana Ivanović: Gospodine Janiću, kakav je danas odnos između matice Srbije i srpske dijaspore?

Nikola Janić: Odnos matice i dijaspore, nikada nije bio onakav kako se u medijima predstavlja i kako ga političari predstavljaju. Uvek je škripalo i sve te godine masovnost naše dijaspore nije iskorišćena za dobrobit matice, ali i za samo rasejanje. Odnos je selektivan zavisno od toga s kim razgovarate, šta hoćete. Vrlo malo je toga u šta mogu da uprem prstom i da konkretno kažem: ovo je dobro, ovo smo uradili zajedno. (Opširnije…)

 

Nacionalni savet srpskog rasejanja

Stotine hiljada građana Srbije pripadnici su nacionalnih manjina koje, i imaju, i osnivaju svoje nacionalne savete. Treba im dati podršku za sva delovanja koja su od sveobuhvatne koristi Srbiji i svim njenim građanima. Prpadnici tih nacionalnih manjina su fizički u Srbiji, ali su (većina od njih) srcem i mislima izvan nje, kao naprimar pripadnici mađarske manjine u Vojvodini, što je i normalno i razumljivo.

Nikola Janić, predsednik Srpskog Saveza u Švedskoj i koordinator USDE

Za razliku od nekoliko stotina hiljada građana, pripadnika manjina u Srbiji, oko tri miliona Srba živi rasuto po svetu (deo dobrovoljno, deo prisilno) ali Srbija im je primarno i u srcu i u mislima. Tim pre je neshvatljivo, nedemokratski je i neprihvatljivo, da srpsko rasejanje nema svoj Nacionalni savet?! Bez takvog saveta dijaspora nikada neće imati ni ona, Zakonom o savetima nacionalnih manjina, zagarantovana ista prava, a samim tim ni srazmerno identičnu pomoć države Srbije, da delujemo na očuvanju našeg jezika, naše kulture, na obrazovnom i na medijalnom polju. Dakle na istim područjima koja su obuhvaćena predlogom zakona o Savetima nacionalnih manjina u Srbiji. Tada bi razlika među nama bila prihvatljiva, odnosno: država Srbija omogućuje savetima nacionalnih menjina, između ostalog, da u Srbiji efikasnije deluju na očuvanju njihovog maternjeg jezika, njihove kulture, školstva i otvaranja medija na njihovom maternjem jeziku… ali isto to omogućuje i srpskom rasejanju. Ili postoji od nekog prihvatljiv razlog da matica Srbija ne prihvati Nacionalni savet srpskog rasejanja ? Ili da odbije da našoj dijaspori u Nemačkoj, Engleskoj, Švedskoj, Americi, Australiji i… omogući ista i prava i uslove, kao manjinama u matici, da i mi u rasejanju možemo da delujemo na očuvanju srpskog, našeg maternjeg jezika i naše kulture? Da naša deca u belom svetu uče srpski jezik i da u tim zemljama funkcionišu medije na srpskom? (Opširnije…)

 

Izlaganje Nikole Janića

Vidovdanski dani dijaspore i Srba u regionu 25.06.2009.

Dame i gospodo, poštovani prijatelji,

Mi koji smo danas ovde uglavnom znamo da je ovo deseta godina održavanja već tradicionalnih Vidovdanskih dana dijaspore. Ali da li znamo koliko je za tih deset godina, matici obećano od rasejanja, i obratno, a koliko je od svih tih obećanja realizovano i ispunjeno? (Opširnije…)

 

Čovek se moli, bre…

Kada se naježite, kada vam se svaka dlaka na ruci, na glavi i možda na drugom izuzetno cenjenom delu vašeg tela podigne (ne smem da napišem koje parče tela, da me ne uhapse u danas demokratskoj Srbiji) onda nas dizanje tih malih stvarčica obavezuje da glasno kažemo: “Preterali ste bre… zaista ste preterali…!” (Opširnije…)

 

 

 

Emisija “Razgovor s povodom”

RTV “Belle Amie” Niš, 09.05.2009.

Razgovor sa Vukmanom Krivokućom, pomoćnikom ministra za dijasporu i Nikolom Janićem, predsednikom srpskog saveza iz Švedske o akciji srpskog saveza i Ministarstva za dijasporu o slanju dece iz kosovskih enklava i siromašne dece iz Srbije na letovanje. Bilo je govora o novousvojenom zakonu o dijaspori i drugim pitanjima o odnosu matice i srpskog rasejanja. (Opširnije…)

 

Da li je put u EU uslovljen pitanjem

statusa Kosova?

“Problem” – 11. 03. 2009. - Transkript

Kakav je položaj Srbije u međunarodnim okolnostima posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, odnosno na koji način će to uticati na procese evrospkih intagracija?

Kakvo je stanje ljudskih prava na prostorima Kosova i Metohije posle 1999. godine i da li je prisustvo međunarodnih trupa obezbedilo slobodu kretanja i manjinska prava nealbanskog stanovništva?

Da li je tribunal u Hagu propustio priliku da se na pravi način odredi prema zločinima nad pripadnicima nealbanske zajednice, odnosno da li je otkrivanje dokaza o trgovini organima i problem nestalih u ratnim sukobima pitanje koje takođe treba da dobije sudski epilog?

Gosti: dr Rada Trajković, direktor Kliničkog centra u Gračanici, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i Nikola Janić, Srpski savez Švedske.

Autor emisije: Predrag Sarapa  (Opširnije…)

 

Švedska podržava laži o o Srbiji!

Nikola Janić, predsednik Srpskog saveza i član saveta bivše socijaldemokratske vlade u Švedskoj otvoreno o tome kako Šveđani gledaju na srpski narod

Piše: Marko Lopušina:
Nikola Janić je sigurno jedan od najvećih srpskih aktivista u dijaspori. Zvanično Janić je predsednik Srpskog saveza Švedske, predsednik nevladine organizacije “Human voice”, izdavač lista “Koreni”, član Saveta prethodne švedske vlade po pitanju integracija i etničke ravnopravnosti, a nezvanično on je stari borac za istinu o svom narodu. Pre tri decenije Nikola Janić je “ratovao” protiv ustaške emigracije u Skandinaviji, pre dve decenije protiv albanskih lobista, a danas je u “sukobu” sa Kraljevinom Švedskom. (Opširnije…)

 

Tajni i javni život

U Švedskoj političari ne mogu do te mere da utiču na urednike švedskih medija, da bi oni prihvatili ulogu pasivnih posmatrača jednog procesa koji egzistencijalno utiče na celo švedsko društvo. Nemaju toliko pameti da im ne pada napamet da traže tako nešto. Ako građani kontinuirano dobijaju informacije o razvoju krize koja je zadesila njihovu zemlju, celu Evropu i Ameriku, biće bolje pripremljeni za ono što je pred njima… (Opširnije…)

 

 

 

Neumesne šale ili Predlog zakona o dijaspori?

Lopušina:
Gospodine Janiću, kako komentarišete situaciju da građanima Srbije ističe važnost pasoša, a da Narodna skupština i poslanici ne donose odluku o produženju važenja? Jer, novi pasoši nisu podeljeni onom brzinom kako je obećavano, pa se može desiti da mnogi ljudi otkažu praznična putovanja.

Janić:
Kada ovaj razgovor koji sada vodimo bude objavljen, verujem da će odluka o produženju važnosti pasoša najverovatnije već biti izglasana u Skupštini Srbije. Ali znajući da se u toj Skupštini može desiti sve i svašta, nisam spreman da za to stavim ruku u vatru. Politička neozbiljnost, bahatost i ignorisanje stvarnosti dovele su do toga da su neki ljudi iz rasejanja, koji su tradicionalno novogodišnje i Božićne praznike provedu sa svojom rodbinom i prijateljima u Srbiji, otkazali su avionske karte. (Opširnije…)

 

Deklaracije lepo zvuče

Intervju Marka Lopušine sa Nikolom Janićem

Lopušina:
- Gospodine Janiću, Vi ste bili jedan od učesnika Međunarodne konferencije o dijaspori, koja je krajem novembra održana u Beogradu. Kako komentarišete rad konferencije i usvojenu Deklaraciju?

Janić:
- Važno je da naglasim da sve konferencije imaju i pozitivnih i negativnih elemenata. Komentar o njenom radu je u zavisnosti od toga da li je namera da nešto kritikujemo ili da sagledamo celinu i okarakterišemo sveukupni učinak. Svaki skup na kome se iznesu različiti i suprotni stavovi, nekome je od koristi. Ovog puta to zavisiti od činjenice čije će stavove i zahteve iznešene na konferenciji, Ministarstvo za dijasporu i Vlada Republike Srbije više vrednovati. Ono što su govorili predstavnici Izraela, Makedonije, Slovenije, Hrvatske… ili šta smo rekli, ali i konkretno predložili, ispred organizovane srpske dijaspore. Tako je i sa svim deklaracijama koje uglavnom lepo zvuče kada se pročitaju. Pokazatelj vrednosti jedne deklaracije može se videti tek u budućnosti, kada su nam dostupne činjenice o tome koliko se od onoga što je u deklaraciji bilo napisano, zaista i ostvarilo. (Opširnije…)

 

Izlaganje Nikole Janića na Međunarodnoj

konferenciji o srpskoj dijaspori

Moje ime je Nikola Janić i u radu konferencije učestvujem u svojstvu predsednika Srpskog saveza iz Švedske, koji na današnji dan ima 11164 člana, i u svojstvu izdavača časopisa “Koreni”, koji izlazi u Švedskoj. Ispred našeg rasejanja, naravno ne sveukupnog, prenosim zadovoljstvo da smo prisutni na ovom skupu, jer ga vidimo kao volju države Srbije i Ministarstva za dijasporu da ozbiljnije podstakne rešenje važnih pitanja u odnosu matice i srpskog rasejanja. (Opširnije…)

 

Dežurni razgovor

Matica nezaineteresovana za mogućnosti dijaspore

Razlozi za nezainteresovanost idu od najbanalnijeg sitnog i ličnog interesa nekih političarima, ali i vaših kolega u medijima, novinarima i urednicima, pa do ispunjenja zahteva nekih zapadnih zemalja u kojima je naša dijaspora mnogobrojna

Lopušina:
Gospodine Janiću da li znate da je Ministarstvo za dijasporu Srbije vratilo novac Fondu za dijasporu. Šta mislite da se radi sa tim novcem?

(Opširnije…)