Voditeljka: Rezultati izbora u Srbiji su poznati. Jasno je da je Tomislav Nikoloć predsednik. Nije još sasvim jasno ko će sedeti u Vladi. Nekima su rezultati očaravajući, nekome razočaravajući, ali uprkos forusiranosti na rezultat, utakmica je ostala u senci ponašanja publike. Koliki je značaj dijaspore kada pričamo o izborima, i koji je stav, saznaćemo od našeg današnjeg gosta emisije "Srbija online", gospodina Nikole Janjića, predsednika Srpskog saveza za Švedsku. Dobar dan i dobrodošli.

Nikola Janić: Dobar dan, bolje vas našao.

Voditeljka: Evo, ja kažem izbori su završeni, znamo ko je predsednik, ne znamo ko će biti u Vladi. Ono što je interesantno je da ste Vi dvadesetog bili gost na Švedskoj Radio televiziji i Vi ste tada, tog jutra u stvari, komentarisali moguće rezultate izbora.

Nikola Janić: Da, dvadesetog smo govorili o izborima, pratili, prognozirali šta mislimo, kako mislimo. Jednostavno, iznosili svoja mišljenja… Bilo je veoma interesantno, bile su razne pretpostavke, razne kombinacije… Ja sam izašao sa konstatacijom da bez obzira ko pobedi, da će ta pobeda biti veoma tesna. Međutim, sutradan…

Voditeljka: Da, opet ste bili u studiju…

Nikola Janić: Da. Opet sam bio 21 – oga, i rekao da sam lično iznenađen, mada je u pitanju bilo samo 2 ipo, 3 procenta, mislio sam da je i to velika razlika. Reporter u studiu je bio veoma radoznao, i postavljala je interesantna pitanja.

Voditeljka: Da…Što je meni zapalo za oči, čitajući taj razgovor, ona Vas je pitala kako bi ste Vi opisali Tomislava Nikolića.

Nikola Janić: (Smeje se) Jeste, pitala je to, malo kasnije u razgovorima, ali sam u početku kontstatovao da sam iznenađen razlikom, imajući u vidu da je gospodin Tadić imao iza sebe sve vodeće medije u Srbiji. Razlika u praćenju, u datom vremenu jednom, visavi drugog kandidata, bila je velika. Da, pitala je da ga opišem. Rekao sam da je Nikolić visok, velik i jak čovek. I onda je ona rekla: "Da, ali druge, ne fizičke osobine". Pa, ja nisam ni mislio na fizičke osobine, mislim da je jak prvenstveno što je izdržao jednu tako prljavu kampanju, kakva je bila. Iznenađen sam da je u Srbiji kampanja i za parlamentarne, i kampanja za predsedničke izbore bila toliko prljava. Mislim da je to gospodin Nikolić zaista izdržao dobro, i to je njegova jačina. Drugo je, da je on odmah posle konstatacije da će biti predsednik rekao, i to je i učinio, da će dati ostavku na položaj predsednika Srpske napredne stranke, što je pokazatelj da je dosledan onome što govori. Videćemo kako će dalje stvari da se razvijaju. Razgovor u studiju je bio veoma interesantan. Pitali su sve. Pitali su o ulasku u Evropsku uniju.

Voditeljka: Kakva je bila njihova konstatacija? Šta su oni rekli kad su čuli rezultate? Kakav je bio njihov stav?

Nikola Janić: Znate, ovo što se čuje zadnjih dana, nije ono što se čulo prvih dana, stav Švedske, i politički, i mediajlni, bio je da je to izbor u Srbiji, da je to volja srpskog naroda i to se prihvata i poštuje. Međutim, kada je postavljeno pitanje o ulasku u Evropsku uniju… rekao sam rekao da, koliko je meni poznato, ni gospodin Nikolić nije protiv Evropske unije. Ja ne mogu da shvatim takvu kampanju, koja je bila pre izbora, gde se govorilo da ako bude Nikolić, onda neće biti Evropske unije… I onda me je upitala:

 "Pa, u redu, ako su obojica za Evropsku uniju, u čemu je onda razlika među njima?"

Rekao sam, ja to i mislim, nadam se i mislim da će gospodin Nikolić hteti ulazak u Evropsku uniju na taj način da Srbija zadržati onaj minimalni i neophodan deo nacionalne svesti, osećaja nacionalne pripadnosti i ponosa, koji svaka nacija i svaka zemlja ima. To prethodna Vlada, na žalost, nije pokazala. Mislim da vreme koje je iza nas pokazuje da se sve vreme klimalo glavom, saglašavalo sa svime što dolazi iz Evropske unije. Prihvatali su se svi uslovi, svi zahtevi, svi "migovi"…Sve ono ispod stola, i iznad stola što je rečeno, što Srbija prihvata i nastavlja da prihvata, ne može biti dobro za Srbiju. Ne može da bude dobro iz više razloga, o čemu sam i ranije govorio… Pa i sam Zapad ne voli one koji se mnogo sažinju.

Voditeljka: Dobro, ali da li ste vi, u dijaspori, zadovoljni time koliko su se predsednički kandidati bavili, i da li su se uopšte bavili dijesporom u vreme predizborne kampanje?

Nikola Janić: U nekom drugom intervjuu, ili možda i tada, ne znam, rekao sam da je to sramota. Mislim da sam i napisao jedan članak o tome koliko je sramno da ni jedan od kandidata, ne samo predsedničkih kandidata nego i za parlamentarne izbore, niko dijasporu nije pomenuo ni jednom jedinom rečju. Nigde. A znate, dijaspora ipak, bez obzira da li oni misle, ili ne, da smo mi samo gastarbajteri, daje 15% u budžet ove siromašne zemlje. Mi smo deo ovog naroda, i mi uporno, i uporno, i uporno govorimo: "Mi nećemo da nas razdvajate". Ovime su svi političari pokazali, i pozicija i opozicija, i nadam se da neće opet biti isti u vladi, a izgleda da hoće, da ih dijaspora ne interesuje kada su izbori, iz jednostavnog razloga što je glasanje u dijaspori neozbiljno. Evo vam primer Švedske koja je 1 800 km dugačka. Ljudi mogu da glasaju samo u ambasadi. Ko će od njih da leti avionom recimo, 1 200 km, ili da ide kolima toliko, ili samo 200 km da bi glasao? Osim toga, dijaspora je postala svesna toga da mediji vode kampanju, i ne veruju im puno. A, u poslednje vreme, jedna od medija, vi ste rekli jednom prilikom, ne Vi lično, nego svi govore, nemojte da govorite ime medija… Sramno je kolko su prostora dali vladajućim strankama, koje su bile na vlasti, i gospodinu Tadiću u kampanji, a koliko malo opoziciji. Jednostavno su ljudi izgubili interesovanje da glasaju. Govorio sam ranije kod vas u studiju, i to stoji… mi smo imali razgovor, i imamo ga sa Briselom. Čim počne jedna od zemlja u Evropskoj uniji da glasa putem interneta, pritisci da i naša dijaspora glasa putem interneta, biće jači…

Voditeljka: Da li se slažete da je stav i dugoročan interes i dijaspore, da matica bude stabilna?

Nikola Janić: Da matica bude stabilna? Pa, naravno. Ja ne znam da li u dijaspori ima neko ko ne shvata odakle su mu koreni. Devedeset posto dijaspore ima svoje najdraže ovde. To je naša matica, to je naša zemlja. Mi govorimo uvek za zemlje u kojima živimo i gde smo takođe državljani, da je to naša druga država. Ali naši koreni, naša zemlja je  ovde. Mi ne samo da je volimo, nego na svaki način hoćemo da doprinesemo da Srbija bude stabilna. Nažalost, opet moram da kažem da se godinama ništa nije učinilo da bi dijaspora ozbiljno, osmišljeno i profesionalno radila po tom pitanju. Vi ste pomenuli razgovor u studiju koji je bio…

Voditeljka: Da, u studiju Švedske…

Nikola Janić: Da. Između ostalog, kada sam to rekao za gospodina Nikolića, to da se nadam da će zadržati taj deo nacionalnog ponosa, što svaka zemlja treba da ima, da ja lično ne vidim da je gospodin Nikolić, na bilo koji način, veći nacionalista nego dugogodišnji premijer i predsednik Švedske Joran Peršon. Osim toga, siguran sam u jednu drugu neophodnost, koju je prethodna vlada godinama svesno sprečavala, a to je da dijaspora, tamo gde je, implementira istinu o Srbiji i Srbima. Znate, ponavljam se, ali moram, mi ne treba da pričamo da smo anđeli, jer nismo anđeli. Ali nikako ne smemo da dozvolimo da decenijama o nama govore da smo đavoli, jer ni to nismo. Doslovce sam u studiju rekao da je za ceo svet, za Evropu, za Švedsku, za Srbe u Srbiji i za Srbe u Švedskoj, ali i za Šveđane, da je veoma važno da shvate da je srpski narod slučan švedskom, engleskom, nemačkom… Da su naša vrednovanja, vrednosti koje se uvažavaju među nacijama, među ljudima, skoro iste, neke su slične, neke su potpuno iste. Da onog momenta kada svet promeni tu sliku o Srbima, kada shvati ko smo mi, da imamo ista vrednovanja po pitanju demokratije, po pitanju ljudskih prava, po pitanju međunarodnih prava i svega toga… tada će i investicije lakše kliznuti u Srbiju.

Voditeljka: Da, to je jedan od najvećih problema trenutno…

Nikola Janić: Apsolutno. Inače, sadašnje investicije, sadašnja prodavanja i rasprodavanja Srbije… Ja sam juče čuo, a inače znam da srpske firme duguju svojim radnicima i službenicima plate po nekoliko meseci… Ali sam juče čuo podatak da je jedna belgijska firma tri meseca dužna svojim radnicima platu?! Pa čekajte, vi dovedete ovde neku firmu sa Zapada koja dobije deset puta jeftiniju radnu snagu, nego što ih plaća tamo odakle su došli, a ne plaća ljudima platu… znači da je to isto kao robovlasnički sistem. Rade ljudi tri-četiri meseca a za rad ne dobiju platu? Te stvari ne bi trebalo da se dešavaju i takve stvari ne bi smele da se dozvoljavaju. Ta, pod navodnicima investiranja, su zapravo ljudi koji kupe firme, koji ovde "hoće" da investiraju na kratko, ne na duže. Pokupuju jeftino sve što mogu  da preprodaju i rasprodajuu, pa se vrate tamo odakle su došli. Dijaspora ne ulaže u maticu iz jednostavnog razloga što u ovu maticu ne veruje. Ne veruje u ovaj sistem kakv je. Korupcija je i dalje velika… I na kraju krajeva, dijaspora nikada nije imala neka velika, zbačajnija ulaganja. To su uglavnom sitne stvari. Pomognu prijatelju da otvori kafić, da otvori radnju, da otvori… bilo kakvo malo preduzeće, ali je i to stalo. Dobro je da se zaustavilo. Vi znate da se u dijaspori radi na tome da se napravi jedan probni period od šest meseci u kome bi iz dijaspore, oni koji uplaćuje novac svojima za pomoć putem banke, umesto toga im davali novac direktno u ruke. Kada dođu u posetu ili ga slali preko prijatelja. Jednostavno ova država, ovaj sistem, ova vlada mora da shvati, a shvatiće kada nema novca ni iz dijapore, da smo mi narod. Mi za sada izgleda za njih nismo "njihov narod" i to je problem.

Voditeljka: Haj’mo sad na izjavu koja je poslednjih dana skrenula pažnju, a kada pričamo opet o novom predsedniku Srbije, gospodinu Tomislavu Nikoliću. Javni tužilac Haškog tribunala, Serž Bramerc, osudio je juče pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija izjavu novog predsednika Srbije Tomislava Nikolića. On je rekao da, pričamo o Srebrenici naravno, i pretpostavljam da gledaoci znaju o kojoj izjavi se radi. On je rekao: da takva retorika predstavlja korak unazad, pogoršava patnju žrtava i ugrožava krhki proces pomirenja u bivšoj Jugoslaviji.

Nikola Janić: To je gospdodin Bramerc rekao danas. Zadnjih nekoliko dana ja slušamo danskog ambasadora, slušamo zvaničnike iz Brisela, slušamo gospodina Dežera, koji je ovde u Srbiji… da gospodin Nikolić ne može da daje takve izjave. Slušao sam gospodina Bakira Izetbegovića da je uvredljivo da se negira genocid… Moje lično mišljenje je da je ovo gospodinu Nikoliću šansa da pokaže da staje iza svog mišljenja… Još nešto, u Srbiji se formulacija o genocidu u Srebrenici više prihvata od naših medija nego među medijima i javnosti Zapada. Genocid u Srebrenici nije bio. To je moje duboko uverenje, ali je bio veliki zločin, kao što je rekao gospodin Nikolić. Tragično je da ljudi smatraju, kao što je gospodin Bramers rekao, da mora da prihvatimo da je bio genocid, da će time i patnja rodbine ubijenih biti manja. Jedna majka svog mrtvog sina žali do kraja života, bez obzira kako je on ubijen. Ali ja opet ne mogu da da ako je oko sedam hiljada muslimana iz Srebrenice, a uglavnom su svi bili muškarci od osamnaest godina i stariji… Nekoliko njih je imalo sedamnaest godina, ali su ti sa sedamnaest godina bili odlični snajperisti i odlično su koristili pušku koju su imali u rukama… Ako su to ljudi, koji su iz Srebrenice, zaštićene zone koja je trebala da bude demilitarizovana, u kojoj nije smelo da ima oružja,  izlazili z te zaštićene zone i ubijali srpske civile u okolnim selima, a to je trajalo dugo, i ako se desio taj veliki zločin, kada je Srebrenica pala, ubijeni sa oružjem u rukama, neko je streljan, što je strašno. Sve koji su krivi za zločin treba kazniti. Ali, veliki broj tih muslimana je ubijen u borbama sa srpskim snagama, u međusobnim bobama… Jedan veliki broj njih se probio i stigao u Tuzlu. Ja sam na švedskoj televiziji, sa reporterom  koji je radio tada reportaže imao diskusiju o tome i pitao sam ga: "Gospodine, da li ste Vi zaboravili džambo džetove na frankfurtskom aerodromu, na aerodromu u Kopenhagenu, kojima su ti ljudi iz Srebrenice prebacivani za Kanadu, za Australiju i za Ameriku?"
E, zašto ja ovo govorim? Želeo bih da svaki Bošnjak, svaki musliman koji me sada eventualno sluša šta govorim, da zna da zaista iskreno žalim svakog, svakog nečasno ubijenog čoveka . Oni koji su izgubili život u borbama, da li bili muslimani, da li bili Srbi, da li Hrvati… bilo ko, to je rat, oni su tako izgubili živote. Ali, dajte da upitamo srpske medije, da upitamo srpske političare, da upitamo te ljude koji govore o genocidu u Srebrenici, šta je sa, danas sam proverio, jer imam te materijale, tražio sam iz Bosne… (ubacuje se voditeljka)

Voditeljka: Vi ste bili u kontaktu sa vlastima…

Nikola Janić: … da, zbog diskusija i mojih pisanja nekih članaka u Švedskoj, tražio sam od Bosne i Hercegovine da mi se od vlasti da podatak o ubijenim srpskim civilima. (Nikola gleda irektno u kamru) Gospodo Srbi i Srpskinje, političari i mediji, koliko od vas zna da je od 1992. pa do 1995-e godine u Sarajevu ubijeno 3290 srpske dece, žena i starih? I da je većina njih ubijena hladnim oružjem, zaklana, iščerečana i… Je l’ to nije genocid? Šta je sa majkama i srpskim civilima u okolnim selima Srebrenice? Je l’ to nije genocid? Da li gospodin Bramerc zaista misli, a to je stvar naše dijaspore da se mi obratimo gospodinu Bramercu… Naša Vlada nema ono… što bi trebalo da ima da to učini, da ga mi upitamo: Kada je Tužilaštvo u Hagu progovorilo o tim masovnim i bestidnim ubistvima Srba? Znate, moram da Vam kažem jednu stvar… Sreo sam letos jedan divan muslimanski par, neću da kažem njihovo ime… hteo sam da pišem članak "Leto sa…" i da navedem imena. Recimo, ta divna gospođa muslimanka, ovako je rekla: Mi moramo da prestanemo da govorimo o zločinima, o svemu što se dešavalo. Ali, ne da prestanemo odjednom, Srbi… pazite šta je jedna muslimanka rekla, Srbi moraju da govore recimo dva meseca o onome šta se njima dešavalo, jer ja znam šta su moje komšije muslimani radili svojim komšijama Srbima, pa se tako da bar donekle izjednačimo i da onda prestanemo o tome… Dakle pitanja genocida? Pa i Noam Čomski, najpoznatiji današnji filozof i mislilac, stalno govori: Ako bi prihvatili da je u Srebrenici bio genocid, onda prvo moramo da promenimo značenje reči genocid.

Nikola Janić: Samo još da kažem, da pitam ko sebi daje pravo, da meni oduzme moje pravo da mislim da u Srebrenici nije bio genocid? Ako je u Srebrenici bio genocid, onda je genocid bio nad Srbima i u Sarajevu, onda je bio i u Bratuncu, i dajte tako da ubuduće tražimo…  Gospodina Nikolića, ispred onog dela dijaspore koju ja predstavljam, molimo da bude pravičan, da se uključi  i da uključi dijasporu u sve ono gde dijaspora može da učini… da iznosimo istinu o dešavanju našem naroda, ali nikako da umanjujemo šta se dešavalo drugim narodima.

Voditeljka: Nikola, hvala Vam veliko na gostovanju i na izdvojenom vremenu….

Nikola Janić: Hvala Vama.

Voditeljka: …Vidimo se, naravno ponovo, opet u emisiji "Srbija online". Hvala Vam, veliko.

Deo transkripta emisije "Srbija online" – 8. jun 2012.