Odvojiti smrad od sjaja…

Rubrika: Dežurni razgovori

Zbog zemlje u kojoj smo rođeni

Pre tri nedelje (26. februar 2019.) najavio sam promenu vlasnika portala www.koreni.rs a o razlogu da portal predam (besplatno dam) drugima, napisao sam: „Zaustavlja me život koji tvrdoglavo otkriva istinu da sam svaku godinu koja dolazi i koja prolazi sve stariji, a zdravlje se zainatilo i neće da bude onakvo, kakvo je bilo bar pre jednu deceniju“.

Kompletan tekst je u rubrici „Aktuelno“: Novi vlasnik portala koreni.rs. Nekoliko dana posle objavljene ponude za preuzimanje portala javilo se devet zainteresovanih. Od tih devet, posle razgovora o planovima i predlozima na radu portala, ostalo ih je troje a rok za slanje prijava zainteresovanih je do kraja marta. Posetioce Korena molim da ne zamere što u tekstu koji sada čitate ponavljam i nešto o čemu sam ranije pisao ili govorio. Uvek sam imao potrebu da ponavljam ono što smatram važnim i za šta mislim da o tome treba upoznati javnost.
(more…)

Novi vlasnik portala koreni.rs ?

Rubrika: Dežurni razgovori

Poštovani posetioci portala i njihovi prijatelji! Koreni su ”rođeni” kao mesečni časopis, a zadnjih godina su portal sa namerom i velikom željom da objavljujemo istinu o Srbiji i njenom narodu. U tu istinu spada i ono što mnogi ne žele, što izbegavaju ili o čemu ne smeju da pišu ili da emituju na televizijama. Koreni ne podržavaju ni vlast ni opoziciju i nikada nikoga nismo mrzeli. Oni koje mi ne mrzimo, oni mrze nas što kritikujemo za Srbiju destruktivna dešavanja. Mrze nas što decenijama ukazujemo, bez obzira ko je na vlasti, na sve ono što u jednom zaista pravnom i demokratskom društvu treba menjati. Logično je da se većina objavljenih tekstova u Korenima odnosi na institucije i u njima pojedince kojima je važno da spreče mnoge istine. (more…)

Tužno i sramno, nažalost istinito (8) Čudna vrednovanja u čudnoj Srbiji…

Rubrika: Dežurni razgovori

Nije voljena Srbija čudna. Čudna su vrednovanja čudnih ljudi, samoživih i arogantnih do te mere da svakodnevno, bez ustručavanja ili stida, neskriveno krše zakone i propise koji bi trebalo da važe za sve građane. Oni su doprineli da Srbija postaje nerazumljiva i za one koji razumeju…

Ne tako davno svojim očima sam gledao i ušima slušao predsednika Aleksandra Vučića kada je na televiziju Pink rekao da u Srbiji privatne medije imaju pravo da govore i pišu šta hoće i da, neverovatno ali jeste rekao, imaju pravo i da lažu?! Od njega izgovoreno ne odnosi se na sve privatne medije već samo na nekoliko njemu dragih, kojima je dozvoljeno i laganje i bezgranično kršenje zakona i propisa.
(more…)

Tužno i sramno, nažalost istinito… (7) Fotografije su istina, a reči laž!

Rubrika: Dežurni razgovori

U jutarnjem programu RTS-a 03 oktobra 2018. gospodin Miodrag Popović, direktor turističke organizacije Beograda, govorio je između ostalog i o tome da je Srbiju prošle godine posetilo tri miliona i 100 hiljada turista, a da je rast broja stranaca čak 17 odsto.

U avgustu ove godine Beograd je posetilo 26 odsto više turista u odnosu na isti period prošle godine, a da rezultati mogu biti i bolji ocenjeno je i na regionalnom skupu u Beogradu.

Iste godine, istog meseca i istog dana u istom gradu, Beogradu, učesnik pomenutog regionalnog skupa, gospođa Vera Božić Trefalt pomoćnik ministra za turizam, iznela je takođe podatke o rastu posete turista, i doslovce rekla:
(more…)

Tužno i sramno, nažalost istinito (6) I jedni i drugi su Srbi…

Rubrika: Dežurni razgovori

U poslednjem, petom tekstu serije ”Tužno i sramno, nažalost istinito”, objavio sam deo pisma i mog odgovora zameniku nekadašnjeg ministra informacija Aleksandra Vučića i sadašnjem direktoru Turističke organizacije Beograda, Miodragu Popoviću, sa najavom nastavka tog teksta. Prošlo je dosta vremena, a da nastavak nisam objavio iz razloga što su dešavanja zadnjih nedelja sa Srbijom i Kosovom takva da sam od toga odustao. Svima, posebno onima koji su pročitali taj peti deo, iskreno se izvinjavam. U međuvremenu sam dobio i više mejlova sa pitanjem zašto nema nastavka, pa sada objavljujem moj tekst napisan tih godina, koji će im biti (nadam se) dovoljno objašnjenje, tim pre što je u simbiozi sa tadašnjim i sadašnjim Popovićem i Vučićem. Aktuelan je i danas, kada mediji daju vreme i prostor isključivo Vučiću i drugom članovima SNS-a da papagajski govore o tome šta su nekada radili, govorili i obećavali, predstavnici sadašnje opozicije, kada su bili vlast. Nisam pristalica ni jedne stranke, ali mislim da je vreme da se (bar malo) podsetimo i na to šta su tada (ne)radili i govorili i oni koji su sada megafoni o „bivšima“…? U tom tekstu sam, između ostalog, napisao:
(more…)

Tužno i sramno, nažalost istinito (5) Odgovor Vučićevom pomoćniku…

Rubrika: Dežurni razgovori

Ministarstvu Informacija Srbije
Attn: Miodrag Popović
Na znanje ministru Vučiću i ostalim zainteresovanima unutar i izvan ministarstva

Gospodine Popoviću,
U pismu koje sam uputio ministarstvu informacija Srbije i vama kao pomoćniku ministra nisam tražio ništa od svega ovoga o čemu ste pisali u vašem odgovoru. Isključivo sam tražio i tražim i dalje (s pravom koje mi daje činjenica da sam jugoslovenski državljanin) da hitno učinite nešto kako bi se povećala mogućnost širenja informacija među našim ljudima u dijaspori, kao i da prekinete sa katastrofalnim greškama koje su već nanele ogromnu štetu srpskom narodu i državi. Već prvi redovi vašeg odgovora pokazuju koliko ste vi površni i nezainteresovani da neke stvari shvatite ozbiljno.
(more…)

Voljena Srbija… (14) Tužno i sramno, nažalost istinito (4)

Rubrika: Dežurni razgovori

Postoje političari i (ne)ljudi kod kojih mnogo toga nije ljudsko već obratno. Sa „visinom“ njihove funkcije raste i njihova arogantnost i nemogućnost da shvate da su oni službenici naroda koji ih plaća da rade za interes svih građana a ne da zadovoljavaju lični ego.
Ponašaju se kao svete krave i volovi u Indiji, zbog kojih sve staje, da bi oni nesmetano išli gde su naumili… Takvi političari na konstruktivnu kritiku i ukazivanje na nešto što je štetno za narod i državu i što bi trebalo promeniti, u nedostatku pameti da to razumeju i prihvate, njihovom arogantnošću otkrivaju svoje lične komplekse i njihovo shvatanje šta je „vlast“. Deo davne prepiske sa jednim od takvih, koje objavljujem u ovom delu feljtona Voljena Srbija, „Tužno i sramno, nažalost istinito“ otkriva da jedna na papiru nepotrebna plava traka, može da otkrije centar mraka…

Ministarstvu Informacija Srbije (tada i Crne Gore) poslao sam 30. septembra 1999. mejl sa naslovom ”Neshvatljiva dešavanja i propusti” sa napomenom da se sa sadržajem napisanog upoznaju ministar Aleksandar Vučić i njegov zameniku Miodrag Popović. Napisao sam:
(more…)

Voljena Srbija… (13) Tužno i sramno, nažalost istinito (3)

Rubrika: Dežurni razgovori

Prethodni tekst završen je najavom da ću u ovom nastavku pisati o neshvatljivim ponašanjima, prljavštinama i direktnom sabotiranju Srbije i Crne Gore devedesetih godina. Veliki su Srbi i „patriote“, zajedno sa pojedincima koji su bili plaćeni da se brinu o interesima naroda i države, ti koje nije interesovala ni država ni njeni građani.

Kakav su oni interes imali da ne rade ono što smo svi od njih očekivali, nikada mi neće biti potpuno jasno niti to mogu da razumem. Aleksandar Prlja, tadašnji ambasador Srbije i Crne Gore u Švedskoj kao i Miodrag Popović, tadašnji pomoćnik tadašnjeg ministra za informacije Aleksandra Vučića, za mene ostaju zagonetka.

Gospodin ambasador Prlja je pokojni, a narod kaže da o pokojnicima ne treba govoriti loše. Iz tog razloga o njemu neću ništa govoriti danas, ali moraću da citiram deo onoga što je o njemu rečeno od drugih, ali i od njega i od mene napisano devedesetih godina. Neću pisati mnogo ni o danas živom direktoru Turističke organizacije Beograda, Miodragu Popoviću, ali ću takođe citirati delove naše prepiske iz vremena kada je bio urednik satelitskog programa RTS-a a istovremeno i pomoćnik Aleksandra Vučića.
(more…)

Voljena Srbija… (12) Tužno i sramno, nažalost istinito (2)

Rubrika: Dežurni razgovori

Od početka građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji i prvih sukoba u Sloveniji i Hrvatskoj, a kasnije i u Bosni, švedski mediji su izveštavali suprotno onome što smo čitali u srpskoj štampi i gledali na RTS-u. Pored pristrasnih izveštavanja njihovih reportera, švedska televizija je uglavnom emitovala TV priloge hrvatske televizije. Nikada ranije nisam pomislio da mediji u Švedskoj mogu da se rukovode drugim interesima a ne istinom. Da li su beogradski mediji selektivno izveštavali javnost o sukobima u Sloveniji i Hrvatskoj? Jesu, ali sam shvatio da nisu bili jedini i da svi lažu. Moja potreba i moranje je bilo da saznam (i da upoznam druge sa time) koliko ko laže o raspadu Jugoslavije, o sukobima i zločinima…

Tada sam još imao firmu „Yugofilm production“. Kupio sam 15 video rekordera, sa njima pokrio nekoliko država i snimali smo sve što je emitovano o ratu na televizijama u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, kao i na TV kanalima u Švedskoj, Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj… Upoređivao sam objavljeno i tražio činjenice koje su potvrđivale istinu ili otkrivale laži. Na taj način dolazio sam do istine, mada su istine bile manje ili više modifikovane. Osećao sam ljudsku i nacionalnu obavezu da reagujem prvenstveno protiv spinovanja slike o Srbima kao jedinom zločinačkom narodu. Srpski narod, kao ni svi dugi narodi, nisu zločinci i bilo od koga i bilo gde počinjene zločine nije činio narod, već pojedinci među svim narodima.
(more…)

Voljena Srbija… (11) Tužno i sramno, nažalost istinito…

Rubrika: Dežurni razgovori

Moje ime je Nikola Janić, rođen sam pre… mnogo godina u Jugoslaviji, zemlji koju sam voleo i u njoj živeo prvu trećinu mog života. Sve moje „prvo“ počelo je i naučio sam u toj zemlji. Tri prva nesigurna koraka na dve klimave dečje noge, od „četvoronošca“ su me uspravila i povele ka čoveku. Prvi pogledi ka devojčicama i prva otkrivanja različitih tajni ženskih magneta, doživljavanja dubine i inteziteta u drhtajima sjedinjenja, otkrio sam i „učio zanat“ u zemlji u kojoj sam postao muškarac, a onda i čovek. Stao sam na „daske koje život znače“, počeo glumačku karjeru, od mene srcem, ne mozgom odabranu profesiju.

U leto 1967. otputovao sam na nekoliko dana u Švedsku, zemlju za koju nikada nisam ni pomislio ni poželeo da bi živeo u toj hladnoj zemlji. Nisam ni verovao u bajke, ali saradnjom mog pogleda i mog srca doživeo sam najlepšu i beskrajnu životnu bajku. Video sam nju… i istog minuta zamolio zbunjenog prevodioca da joj prevede moje pitanje: da li hoće da se uda za mene? Bio sam ozbiljan i siguran, jer sam u blesku trenutka naših pogleda znao da će ona biti moja žena i majka moje dece. Iznenađena pitanjem rekla je: “Šta pita? On nije pametan…“ a od njenih pet izgovorenih reči ja sam zapamtio samo poslednju reč. Tri meseca kasnije ona je pred matičarem postala moje sve, a ja njen „pametna“ muž.
(more…)