Arhiva za Februar 2010.

Žena

Rubrika: Stih nedelje

Jovan Dučić
 

Ja snevam o ženi, većoj no sve žene,
Čija će lepota biti tajna svima,
Što je kao Božji dah u prostorima,
Koji ne dotače nikog osim mene.

Njen čar da je moje veliko otkriće;
Da mirno prisustvo te čudesne žene
Ne razume više niko osim mene,
Osim moje večno očarano biće.

I pre čijom gordom lepotom od sviju
Samo ja otvorih oči očarane,
I srce ko crni cvet iz gluhe strane,
Nevidljive kapi dok na njega liju.

I njena lepota, tako nedogledna,
Neobeščašćena hvalama glupaka,
Da obiđe tiho, kao snoplje zraka,
Sve tamne puteve duše, samo jedne.

I ja ključar čudne lepote, da s tajnom
Srećom vidim jasno da je ova žena
Od istoga svetlog tkiva načinjena
Od koga i bolni moj san o beskrajnom.

Jovan Dučić
(1871-1943)

Uteha

Rubrika: Stih nedelje

Desanka Maksimovič
 

Ako nismo zajedno po aprilskoj gazili travi 
sačekaćemo zajedno prve mirise snega. 
Ja volim više zime čistotu mirnu 
od bolesnoga dana prolećnjega 
kad ruke bez strasti ne mogu da se dirnu.

Živećemo zajedno svečane dane 
kad duša počinje tiho da sazreva, 
i bivaju pune ploda njene grane, 
i o večnosti već kradom sneva.

Smejaćemo se zajedno u večernje čase 
kad se čovek smeje tiše i ređe. 
Volećemo se kad počinju da se 
života ovog sagledaju međe,

kad ljubavnici postaju jedno drugom 
prijatelji blagi i braća. 
Rastaćemo se samo pred putanjom dugom 
sa koje ne može da se piše, 
ni da se vraća.

Desanka Maksimović
(1898 – 1993)

Čežnja

Rubrika: Stih nedelje

Milan Rakić
 

Danas ću ti dati, kada veče padne,
u svetlosti skromnoj kandila i sveća,
u čistoti duše moje, nekad jadne,
čitavu bujicu proletnjega cveća.

U sobi će biti sumrak, blag ko tvoje
srce, sumrak stvoren da se dugo sanja.
Na oknima svetlim zablještaće boje
U taj sveži trenut prvoga saznanja…

Sve će biti lepše, sve draže i više,
noć koja se spušta, svet što mirno spava,
dugo mrtvo polje na kome miriše
kržljava i retka u busenju trava.

I tako kraj cveća ostaćemo sami…
– Proliće se tada, kao bujne kiše,
stidljivi šapati u blaženoj tami,
i reči iz kojih proleće miriše…

Milan Rakić
(1876 – 1938)

Veče je odavno prošlo

Rubrika: Stih nedelje

Vojislav Ilic
 

Veče je odavno prošlo…U šumarcima gustim
Bezbrojnih, malenih tica zvučni je stao hor;
Ponoć je spustila veo. Po dolinama pustim
Umuko ljudski zbor.

Samo Dunav šumi u mraku i samoći,
Il’ katkad odjekne  zvučno protegnut, jasan glas;
To ribar ribara kliče po tavnoj dubokoj noći,
I njihov surovi usklik doleće čak do nas.

A po obali cvetnoj mi sami bludimo dvoje,
Nežno ti stežem ruku, i slušam u noći toj
Isprekidani uzdah, i burno disanje tvoje,
I stidljiv šapat tvoj…

Vojislav Ilić
(1860-1894)