Arhiva za Avgust 2012.

Zbog simetrije i naraštaja, važno je i levo i desno

Rubrika: Dežurni razgovori

Nikola Janić

Građani u Srbiji, nacionalne manjine i srpska većina u njoj, moraju da prihvate neprihvatljivo i neshvatljivo, da nam je država prepuna samoživih džukela, koje godinama po zajedničkoj nam državi slobodno vršljaju i neometano laju. U zemljama Evropske Unije to je kažnjivo, a u Srbiji, u kojoj vlast najčešće i kaki i piški kako kažu tetke ili čike iz Brisela, nikako da psima zatvore čeljust, da ne remete poštenim i radnim ljudima mir i san.

Javnost je putem nekih medija informisana da kučići ujedaju mirne građane. Nekad odrasle, a nekad decu. A ta će deca, deca svih nas, u budućnosti ispaštati zbog danas izujedanih odraslih, koji trpe sve i svašta i ne zahtevaju da ih vlast, koju su oni izabrali, štiti od svih i svakakvih napada i ujeda. Tim pre što bi to mogli na osnovu demokratskih normi zemalja EU, ali prvenstveno zbog ustava i zakona zemlje Srbije. Pobesnele i krvi željne lutalice šire zarazu, i kad su sami i kad su u čoporu sa njima sličnim i ugojenim džukelama, koje građani Srbije hrane, a da često nemaju ni parče hleba za svoju rođenu decu.

(more…)

Imena

Rubrika: Stih nedelje

Miroslav Antić

 

Pronađeš negde nekakvog Mišu,
nekakvog Gorana,
Dragana,
Svetu,
pronađeš drugare nalik na sebe
i staneš tako i ne veruješ
da ima neko kao ti – isti,
na ovom drukčijem svetu.
I ništa ne mora da se kaže.
Sve se unapred zna i razume.
Možda te neke Mire sad traže.
Možda Gordana neka ne ume
bez tebe,
Jelene,
Milice,
Vide,
do nekog ogromnog sunca da ide.
I ne znaš koliko kao ti – takvih
večeras ponovo nekog nemaju.
I ne znaš koliko kao ti – istih
za susret sa tobom baš sad se spremaju.
I ne znaš ko su to, kao ti – divni
i što su jastuke suzama vlažili.
A lepo ste se mogli sresti
samo da ste se malo potražili.
I krećeš u život s pogrešnim nekim.
S drukčijim nekim.
Nekim dalekim.
A Boris,
Vera,
Vladan
i Sanja

još uvek samo tebe sanja.

Miroslav Antić
(1932 – 1985)

Beskonačni razgovor (6)

Rubrika: Dežurni razgovori

Nikola Janić  

Gospodine Janiću, dogovorili smo se da ovog puta pustimo deo vaših ranijih pisanja, posle emitovanja emisije Satelitskog programa RTS-a sa nazivom "Upoznajte Srbe u Švedskoj". Vi ste tada reagovali jer je to bila ciljno osmišljena emisija da bi se javnosti predstavila jedna druga organizacija kao najbrojnija, čelna organizacija srpskih udruženja u toj zemlji. Ragovali su i ljudi iz drugih zemalja, naprimer iz Nemačke, što sam imao prilike da lično vidim…

Janić:

Da, ta emisija je bila puna laži i morao sam kao predsednik čelne, znači najbrojnije organizacije naše dijaspore u Skandinaviji, ne samo u Švedskoj, da reagujem. U kakvoj bi smo mračnoj i smrdljivoj jazbili bili, kada bi dozvolili i prihvatili da neko iz ličnih, ekonomskih ili političkih razloga, pravi sliku dijaspore kako se nekome sviđa, a ne kako zaista jeste. A još gore od toga je da se to dozvoljava na RTS-u, javnom servisu Republike Srbije, za koji njen direktor gospodin Tijanić u otvorenom pismu, koje je uputio Predsedniku Nikoliću prošle nedelje, tvdri da je to korektan, profesionlan i izuzetno cenjen medij u svetu.

(more…)

Beskonačni razgovor (5)

Rubrika: Dežurni razgovori

Nikola Janić  

Gospodine Janiću, pri kraju jučerašnjeg razgovora o tome šta naša dijaspora može da učini za Srbiju i naš narod, u vašoj tvrdnji da se to koči iz Srbije – što je teško shvatljivo – rekli ste takođe da bi konstruktivn doprinos mogao da bude inicirano samo od dela patriotski orijentisane i iskrene dijaspore, a ne od,  kako ste rekli, "Srećkovićeve družine". Možete li da nam to detaljnije objasnite?

Janić:

Poštena dijaspora su milioni naših ljudi kojima je primaran interes država u kojoj su rođeni, gde su odrastali i školovali se, u kojoj su doživeli lepotu prve ljubavi i na čijim "livadama" su učili kako se prave deca, a ne oni kojima je životna satisfakcija jedna ili dve popijene kafe sa nekim ministrom. Takvi ljudi kojima su popijena kafa (mamac političkih mačora) bile dovoljne da ćute o tome šta je i šta hoće naša dijaspora, i govore ono šta od njih traži Srećković, ili neki drugi mačak, uvek su korišćeni za ostvarenje nečasnih ciljeva. Od osnivanja ministarstva za dijasporu, koje je predato SPO-u, planski se slabila organizovana dijaspora, a time i Srbije. Radili su po principu "zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača", samo u suprotnom smeru. Narodna izreka poručuje da se sve može ostvariti ako se radi osmišljeno i strpljivo, korak po korak, a Ministarstvo je od početka koračalo naopako, radilo na slabljenju a ne jačanju diaspore…

(more…)

Beskonačni razgovor (4)

Rubrika: Dežurni razgovori

Nikola Janić  

Posle održanih izbora u Srbiji i sa novim predsednikom i novom vladom u mnogo čemu će doći do promena. Da li mislite da će se to desiti i po pitanju odnosa sa dijasporom, koja je veoma važna za Srbiju? Pet milijardi dolara, koje godišnje putem doznaka od naših ljudi iz rasejanja ulaze u Srbiju, nisu male pare. Ta suma čini 15% godišnjeg budžeta što je u mnogome doprinelo da ne dođe do socijalnih nemira.

Janić:

Malo je tužno da značaj trećine svojih građana, koji žive izvan njenih granica, Srbija vrednuje u novcu. Ali ako je tako onda treba reći i da je tih pomenutih pet milijardi samo suma koja dolazi putem doznaka. Bar još jedna milijarda se daje "direktno u rike", kada su dijasporci na godišnjem odmoru u Srbiji, ili u posetama za novogodišnje i božićne praznike, venčanja, svadbe, krštenja i, nažalost, sahrane svojih rođaka. Nije zanemarljivo ni ono što šalju po mnogim "zemljacima", prijateljima i poznanicima kada dolaze u rodni kraj. A o tome šta bi dijaspora mogla da učini i u čemu bi doprinela za časniju i sigurniju budućnost Srbije, za njen razvoj i poslovnost Srbije sa svetom, često sam govorio.

(more…)

Vapaj kćeri i majke

Rubrika: Stih nedelje

Milan Nikolić Izano

 

Majko moja,
zašto me od grudi svojih odvajaš,
zašto me u tuđine nepoznate
i daleke proganjaš?
Ja sam tvoje dete, nemoj naše veze da razaraš
i mene,
od matice, plemenitog Roda svoga, da odvajaš!

Volim te, srce si mi iznedrila,
ljubavi me naučila,
krila moja bela si mi svila,
golubicu od mene načinila!
Na sunčevim zracima, sve sam tvoje krajeve posetila,
grudi tvoje s njima zalila,
Bogu se, za bogastva tvoja zahvalila!

Suzama sam prelila sve te rane, dušmanin što ti zadade,
gledajući te demone,
prokletnike, što po tebi otrove sade!
Slušam strane čizme da te gaze,
došli zlikovci da zarade,
bunim se i vičem,
anglo-germanski smrade, bale vam cure niz brade!
Ne mogu više majko, oprosti mi na slabosti,
odlazim, ne znam kako da se borim
i nadvladam sve te grubosti!
Pomozi mi da prebolim i zaboravim,
te odvratne pakosti!
Kako da ti pomognem, pokaži mi put,
da te iz tuđine, spasem od tih gadosti?

Kćeri draga, mlada bela golubice,
polomljenih krila,
mila moja što sačuva, časno lice!
Porobljena sam od domaćih izdajnika,
što sede na dve stolice!
Kožu mi rasporiše, grabeći i deleći pohlepno
za sebe i za one, kojima služe kao ulizice!

Oni mene bole, više od stranih hordi,
pitam se, gde se zagubi
hrabri narod moj gordi,
duh ih sveti napustio, dopustiše,
da ih vode, kukavički podmetnuti porodi!
Zaboraviše na Lazara, Tadeja i Nikolaja,
nebesko carstvo i Oca Boga, što ih samnom rodi!

Raširi tvoja bela krila, pa poleti
kćeri moja mila!
Na nedra mi uplakana sleti!
Suzicama ti narod probudi  i braću pozovi,
iz moje sestre Rusije, te sa njima opleti,
na ove demone, što po meni hode!
Zagrljena braća će umeti, svim alama odoleti!

Oj Srbijo, majko moja mila,
obećavam, obnoviću tebi carstvo!
Probudiću narod, opet ćemo biti sila,
što poštuje Boga i njegova prava!
Proteraću sve gadove, obnoviću tebe kakva si i bila,
zapevaće pesma i na selu biće opet prela!
Živela mi majko mila, veru i hrabrost si mi povratila!!!

Milan Nikolić Izano
Hanja Krit, decembar 7519 godine.