Nije moje, nego naše!

Rubrika: Dežurni razgovori

Da ne dužim, nego kratko da napišem šta mi je na srcu, ako se o ovoj temi može kratko pisati:

Na teritorijama bivše Jugoslavije izvršeni su mnogi zločina nad srpskim civilima, devojkama, ženama, staricama i starcimi kao i deci… O tome svet ćuti. Ali iz nekih nepoznatih razloga, a pojedincima poznatim, zvanična Srbija i Republika Srpska ćute takodje, jer ne čine ni deseti deo koliko bi mogle da bi svet saznao istinu. Učinak vlasti nije ni u granicama moral i zakonske obaveze države prema njenim gradjanima, i živima i mrtvima.

Dokazi o zločinima nad Srbima su nebrojani. Stotine hiljada dokumenata se nalaze po arhivama zvaninih institucija u Srbiji i u Republici Srpskoj. Veliki broj fotografija i video snimaka čami po fijokama učesnika rata i pokazuju se ponekad poznanicima, uglavnom Srbima. Izuzetno retko (skoro nikada) te dokumente pokazujemo Hrvatima, Muslimanima ili kosovskim Albancima. Bar koliko da i oni svojim očima vide da su pripadnici njihovih naroda proganjali, silovali, mučili i klali one za koje decenijama svet govori kao jedinim zločincima na Balkanu.

Ćutati o tome je greh! Veliki je greh prema mrtvima, kojima je sunčev zrak, svetlost i toplota života, dok su ih klali i na druge bestijalne načine ubijali, nestajao i prelazio u hladnu i večnu tamu. Greh je da istina o onima – kojima je, u užasnim mukama, poslednji bljesak bio osmeh njihove dece, braće, sestara – ili pejsaž neke livade u nekom srpskom selu – ostane u mračnim fijokama čiji su vlasnici Srbi. Možda u privatnim regalima, ili i u arhivama nekih institucija, nije bitno; jer je tragično da istinu o srpskom stradanju drže sakrivenu oni, koji bi morali da tu istinu prezentuju svetu.

Nemojte da zaboravimo i neoprostiv greh medija, onih medija koje su ponekad, radi tiraža ili da bi mogli da kažu "mi smo o tome pisali, ili govorili"; a te ljudske tragedije koristili su po potrebi i na "određeno vreme", isključivo za domaću upotrebu i javnost… O tome ću pisati nekom drugom prilikom.

Neoprostivi su razlozi medijski neozbiljnog (ne)informisanja, koje je često sračunato na sprečavanje ozbiljnih pokušaja da se svet obavesti profesionalno, organizovano i istinito o dešavanjima i zločinima nad svim narodima  na ovom prostoru, što bi prvenstveno bilo u interesu Srbije i Republike Srpske. Pojedini mediji i političari u Srbiji su omogućili da se mnogo krvavog novca (milioni dolara) plati nekim, kako ih mediji skoro dve decenije predstavljaju u javnosti, "patriotskim i demokratskim organizacijama dijaspore, korisnim za Srbiju". Nikakvu korist namučena Srbija od toga nije osetila, a ni videla. Milioni dolara nestali su poput šarenih laža, balona sa helijumom, koji se svesno puste da odlete u nepovrat… A kada se ta slika zaboravi, onda hajde "Jovo nanovo"!? O ovome ću, takođe, pisati opširnije…

Prve napisane reči u ovom tekstu su bile: "Da ne dužim…". Slagao sam vas, ali ne namerno. Povukao me osećaj bezgranične tuge koju osećam decenijama, osećaj bespomoćnosti da promenimo ono što ne bi trebalo da dozvolimo da bude ovako kako jeste. To jeste, da kažemo svetu, da narod kome većina vas koji čitate ove redove pripadate, kao i ja koji sam ih napisao, nije takav kakvim ga opisuju, a još manje da je ceo naš narod kao što su neki pojedinci, živi ili mrtvi! 

Internet svakim danom postaje sve moćnije sredstvo za prenos informacija. Sve navedeno može se učiniti dostupno javnosti putem Interneta, koji će u skoroj budućnosti biti primarni, a u nekim delovima sveta i jedini izvor informacija. Za svaku temu, pa i za pojedine ljude, medije ili dešavanja, postoje portali koji mogu biti od koristi svima. I onima među koje se odavno uselila tuga i beznadežnost, ali i onima kojima srce i ljudskost nalažu da saosećaju i ostanu solidarni sa svojim narodom u nevolji.

Internet portali:

www.dostabre.eu

www.nekorektno.net

www.ortodoxa.eu

www.serbiandiaspora.eu

www.srpskadijapora.org

www.trothaboutserbs.info

www.notgenocide.info

www.killedserbsincroatia.info

www.killedserbsinkosovo.info

www.killedserbsinbosnia.info

www.killedserbsinsarajevo.info

Gore navedeni portali su manji deo od preko 40 internet stranica, koje sam zakupio (u verovanju da će biti od koristi srpskim naraštajima) i koji su aktivni. Svi su plaćeni unapred, u različitim vremenskim periodima, od jedne do 5 godina. Veličina prostora na portalima je u rasponu od pet do šezdeset gigabajta (5 – 60 GB) što nije mali prostor.

Koliko vas zna da je u Sarajevu – koji je u svetu poznat po "granatiranju muslimanskog stanovništva" u periodu između 1992–1995. godine – u istom tom periodu ubijeno 3290 srpskih civila?! Ubijeno ih je i više, ali do današnjeg dana ovo je broj onih ubijenih koji su identifikovani, u institucijama obrađenih, dakle, dokazanih žrtava. Većina među tim srpskim ženama, starima i decom je ubijena na krajnje bestijalan način, hladnim oružjem – a svet o tome nema nikakvih saznanja?!! Zbog toga sam pored portala www.killedserbsinbosnia.info otvorio poseban portal www.killedserbsinsarajevo.info. Zar ubijanja nedužne srpske dece, pred kojima je bio život, srpskih žena koje bi radjale novu srpsku mladost, zar to nije u simbiozi formulacije genocida? Ili su genocid, koji ne sme da se dovodi u pitanje, samo ubijeni i do zuba naoružanih muslimaski ratnici iz Srebrenice?

U priloženoj fotografiji pored imena portala, krstićem sa leve strane su obeleženi portali koje hoću da vam poklonim. Ali ovog puta neću sebi dozvoliti da bude kao što se desilo sa vremenom i hiljade preletelih, ili kolima predjenih kilometara, da bi se sastajali sa srpskim organizacijama i ljudima u Evropi, sa ciljem osnivanja Nacionalnog saveta srpskog rasejanja (NSSR). Oni kojima sam najviše verovao, istovremeno su se svojski trudili da od NSSR ne bude ništa. Slično je bilo i sa nekim ljudima u Srbiji, kojima sam takodje verovao, i sa kojima sam osnovao Asocijaciju za istinu o Srbima (IOS) a od njih posle osnivanja ni neke odgovornosti ni rada.

Kliknite na sliku za uvećani prikaz

Ove portale dajem, ne prodajem, nego ih dajem bez ikakve nadoknade, što naglašavam samo da se zli jezici ne bi prevarili i govorili naopako, kao šti imaju običaj. Dakle dajem ih ili institucijama u Srbiji i Republici Srpskoj, ili organizacijama u maticama ili u rasejanju, grupama gradjana ili privatnim osobama. Daću ih onima koji imaju viziju, koji i hoće i mogu da urade za naš narod ono što je korisno, ono što bih ja hteo, ali što više ne mogu. Potrebno je da svi zainteresovani dostave na mail adresu janic@telia.com predlog i opis o tome šta bi radili sa portalom, za koji misle da ga baš njima prepustim…

Pored zakupljenih Internet portala, imam takodje veliku Arhivu, koja je, po proceni i rečima glavnog urednika jednog od dva najtiražnija dnevna lista u Švedskoj, "od neprocenjive istoriske vrednosti za Srpski narod".

Arhiva je na više od 2 000 DVD-a i hard dikskovima:

3 diska od 3 TB

4 diska od 2 TB

21 disk od 1 TB

1 disk od 750 GB

6 diskova od 640 GB

14 diskova od 500 GB

Kliknite na sliku za uvećani prikaz

Čim budem imao snage i vremena, napisaću šta sve ima u toj arhivi, koja obuhvata period od raspada bivše Jugoslavije do danas, dake više od dve decenije. Ova digitalizovana arhiva može odmah da se preuzme u Beogradu, a eventualno zainteresovane institucije, profesori, književnici, studenti, ili grupe studenata, mogu takodje da na mail adrese janic@telia.com dostave njihovu zainteresovanost i opis kako misle da bi ovi video i audio zapisi, kao i drugi dokumenti, mogli da koriste za bolje sutra našeg naroda. Naše dece i dece njihove dece… 

Nikola Janić

 

 

 

 

---

PS. Molim sve dobronamerne ljude u matici i rasejanju, kao i srpske informativne portale, da takodje objave ovaj dopis. Što se više zainteresovanih javi, imaćemo više osnova da verujemo da će medju njima biti onih koji će uraditi mnogo što je u interesu Srbiji i Republici Srpskoj i njihovim gradjanima, našim rodjacima. A biće i nas koji ćemo im u tome pomoći – koliko možemo. 

NJ.

Postavite na

2 komentara za “ Nije moje, nego naše! ”

1. # 1 sava vidanovic piše:
   06. July 2012. u 08:51

   Gospodine Janjicu,odajem vam priznanje na mukotrpnom radu za tako bogatu arhivu.Ulozili ste dosta truda,vremena i novca za dobrobit srpskog naroda, da se cuje istina o Srbima i njihovim stradanjima. Mozda ce se neko od odgovornih u Srbiji setiti da vam se obrati i koristi vasu arhivu u rasvetljavanju pojedinih dogadjaja o stradanjima srpskog zivlja o kojima se malo zna. I ja sam svojevremeno nudio svoju arhivu za dokazivanje istine o Srbima.Ta moja arhiva se sastoji od 3000 VHS kaseta osnimcima na prostoru nekadasnje Jugoslavije i vihorima rata. To su uglavnome dokumentarni snimci o svakodnevnim dogadjajima koje su prenosile RTV Beograd i TVBN -Bijeljina,TV Sarajevo,TV Zagreb i dnevni izvestaji,specijalnog probrama iz SAD,koji su zvanicno dostavljani svim TV kucama na emitovanje. To su TV komentari dogadjaja,zapadne verzije o dogadjanjima u toku vihora rata na prostorima bivse Jugoslavije. Svojevremeno sam te materijale nudio zvanicnicima za rasvetljavanje mnogih dogadjanja. Nazalost niko nije bio zainteresovan za te snimke, zbog kako je receno tehnoloske zastarelosti. Danas je ta digitalna tehnologija neuporedivo boljeg kvaliteta snimaka u poredjenju sa VHS. To su direktni snimci koje su TV kuce emitovale u vremenu od 1985 d0 1997. Te snimke sam koristio za program ETNICKE TV i Radio u Montrealu ciji sam bio urednik i voditelj.Mnoge materijjale, zapravo emisije su ustupane i ostalim etnickim programima , pa i lokalnim TV stanicama.Program je ustupan isrpskoj TV u Vankuveru. Prateci dnevni specijalno pripremljeni program koji se emitovao na svim TV stanicama Severne Amerike i Kanade imao sam prilike da na iste komentare odgovaram i demantujem tvrdnje zapadne propagande o iskrivljenoj slici dogadjanja na Balkau. Doduse Kanal 10 TV Montreal je emitovao mnoge snimke koje sam toj kuci prosledjivao. Cak je i jedan od njenih reportera po mom nagovoru boravio u Srbiji,Hrvatskoj i Bosni i izvestavao o dogadjanjima sa terena. Drugi novinar , Sasa TRUDO takodje po mom nagovoru obreo se u Srbiji i napravio 6 TV reportaza o Srbiji i Milosevicu. Posto je bio veoma objektivan SFSF TV kuca kanal 12 u Montrealu objavio je nekoliko tih reportaza. Ostale nisu prikazane, posto su bile suprotne zapadnoj mediskoj propagandi.Sasa Trudo je sin nekadasnjeg premijera Canade, inace veliki srpski prijatelj. Pod uticajem oca i njegov sin Sasa, koga sam upoznao na srpskim demonstracijama u Montrealu proriv NATO agresije, sledio je oca.Prenosio mi je svoje utiske o Srbiji prilikom nasih susreta. Cak se bio i zaljubio u neku Srpkinju i trebao je da se ozeni njome, ali nije islo. Na polasku za Srbiju preporucio sam ga tadasnjem rukovodstvu RTS, prijateljima koji su u to vreme vodili program za inostranstvo,Mici Orlovicu iMiodragu Ilicu, koji su bili moji gosti kada su posecivali Canadu. Mica Orlovioc je o meni i Etnickom programu napravio 7 reportaza koje su emitovane na TV Beograd. Pored ovih 3000 kaseta posedujem i specijalne emisije programa koji sam vodio.O dogadjanjima u Montrealu redovno sam izvestavao RTB koji je emitovao te programe.O demonstracijama u Montrealu Otavi,Torontu,koje su se odrzavale za vreme bombardovanja Srbije i ostalim dogadjanjima u komuni redovno sam izvestavao RTB. Specijalne reportaze sam pravio o svim posetiocima iz Srbije.Ostao mi je u secanju akademik Batakovic, kasniji ambasador Srbije u Otavi,danas ambasador u Francuskoj po svojim neprijateljskim stavovima o Srbiji i Milosevicu. Bio je pozvan od strane kanadskih krugova da pojasni trenutnu politicku situaciju. Za vreme intervjua sam pokusao da ga sprecim u neprijateljskim izjavama, ali sam ga na kraju pustio da kaze sve sto je trebao da kaze. Na kraju intervjua me pitao kada ce intervju biti emitovam. Rekao san NIKADA, bio jestrasno iznenadjen. I pored silnih intervencija da se posto poto njegov intervju objavi, ostao sam neumoljiv. Kasnije je kao ambasador dao intervju za Vankuverske novine Kisobran, gde je nedolicno govorio o Srbima, da su pre podne Srbi a po podne nigde ih nema. Clanak je objavjlen u Kisobranu pod naslovom ZAKOPANI SRPSKI ROVOVI. Time je hteo reci da su sve dosadasnje srpske borbe, zrtve i prolivena srpska krv bilia uzaludna. Nisam mogao a da ne odgovorim na njegov clanak u Kisobranu.Preko stampe tim povodom smo se suocili nekoliko puta. Druga licnost sa kojom sam vodio intervju bio je Princ Aleksandar, koji se obreo iz Toronta do Montreala. U torontu je izjavio da podrzava NATO bombardovanje,te je zbog toga brze bolje pobegao iz Toronta da iznese zivu glavu. U intervju za Etnicki TV u Montrealu na pitanje da li smatra da je njegov deda Aleksandar pogresio sto nije poslusao Pasica kada je primao Hrvate u sastav Kraljevine Jugoslavije sto nije odredio granice Srbije prema Hrvatskoj. Da je to ucinio danas posle razvoda bi Hrvati mogli da iznesu samo ono sto su u zajednicku drzavu uneli . Nebi se moglo desiti ono sto se sada desilo, da su srpske teritorije prigrabili Hrvati u takozvanim Avnojskim granicama. Posle svega njegov odgovor je bio, da ce on to ponovo uciniti i postati kralj svih slovenskih naroda. Moj odgovor je bio da to on sigurno nece doziveti. Intervju sam pravio i sa njegovim stricom Tomislavom. Tomislav je bio pravi narodni covek. Nije se stideo da o sebi i svojoj proslosti govori bez i jedne reci stida o onome sta je sve radio. Da je u Engleskoj za vreme boravka radio najobicnije zemljoradnicke poslove, vocarstvom, vinogradarstvom, da bi prezivljavao. Bio je omiljen i rado vidjan u svakoj sredini gde je boravio. Bio je pravi narodni covek.
   Zbog samog programa i realnog izvestavanja o dogadjajima u X Jugoslaviji imao sam dosta neprijatnosti sa Hrvatima i Muslimanima.Vise puta su mi pretili zbog navodne srpske propagande. Secam se jednog izvestaja koji sam objavio o planovima Muslimana za objavu za tamosnji radio koliko su navodno u Visokom Srbi u yoku dana pobili dece, zene i starce. Te informacije je uhvatila obavestajna sluzba Vojske Srbije, koje sam u svom programu objavio. Nakon emisije javlja mi se neki Musliman da ce doci da mi zapali kucu i ubije me sto iznosim neistine o Muslimanima. Rekao mi je da je u Sarajevu ostao bez oka koje su mu Srbi izbili. Pitao sam ga gde si bio i sta si radio kada si izgubio oko.Pa na frontu u Sarajevu. Srbi su mi puscanim metkom izbili oko. Pitam ja njega, pa sta si radio na frontu. Pucao sam na Srbe. Pa dobro znas li koliko si ti srpskih ociju izbio pucajuci na Srbe. Ja nisam izbio nicije oko, a oni meni jesu.Pa vi balije ste nevinasca, vas metak ne ubija. Ti nikoga nisi ubio pucajuci na Srbe. Srecan si sto ti Srbi nisu izbili i to drugo oko.Hajde dodji odma da me ubijes i kucu zapalis. Ali ne zaboravi prvo ces ostati i bez tog drugog oka pre no sto bilo sta uradis sto si naumio. Onda ces znati i upamtiti Srbina koji ti izbi i to drugo oko ako neznas onoga ko ti izbi prvo. Dolazi odmah cekam te na pragu svoje kuce, mater ti Balijsku. I sa Hrvatima sam imao dosta problema i pretnji. Ali sam svakome posteno odbrusio po srpski. Na kraju kada se Jugoslavija raspalla Hrvati su preko silnih veza na osnovu deobnog bilansa Jugoslavije uzeli 1 sat od ukupno 4 sata mog nedeljnog programa. To su uspeli na osnovu toga sto je program dobijen na osnovu drzave Jugoslavije i posto su Hrvati bili sastavni deo te Jugoslavije odobren im je 1 sat Etnickog programa. Nakon godinu dana uspeo sam da taj sat vratim natrag. S druge strane pravili su mi problema sa sadrzinom programa. Morao sam da vodim racuna o zastupljenosti programa. U svakoj emisiji je dok je bila celovita Jugoslavija morao biti zastupljen u infarmativnom delu programa vesti iz ne samo Hrvatske,vec i iz ostalih bivsih republika. Poput Hrvata i Muslimani su pokusali da mi uzmu sat programa ali nisu ispunili date kriterijume. Trebali su da naprave experimentalni program da dokazu sposobnost za pravljenje programa u cemu nisu uspeli.Izedbegovic je cak ovlastio nekog Muslimana da vodi taj program i obecao da ce isti finansirati. Ja sam program 12 godina licno finansirao bez icije pomoci iz matice, niti komune. Naprotiv srpska Pravoslavna crkva je u vise navrata pokusala da prisvoji taj program. Na kraju u znaku dobre volje i nekakve saradnje predao sam im Radio program, koji je posle nekoliko meseci prestao sa radom zbog neizmirenih dugova radi placanja frekfencija.Program je bio po sadrzini verskog karaktera, sto su reakcije slusalaca bile rigorozne. U sastavu Etnickog programa TEQ-Television Etnic DU Quebec bilo je 49 zemalja. Nije se imalo prava na reklame. Tadasnja zamenica direktora TEQ Marija Grifit je uz potpise clanica TEQ uspela da od kanadske difuzne uprave dobije dozvolu za komercijalne spotove.Cim je to dobijeno, Marija Grifit je prisvojila TEQ i nametnula neprihvatlive uslove clanicama TEQ. Nas 42 o9 49 producenata smo otkazali poslusnot. Nije imala minimum 16 etnicka programa da bi nastavila sa emitovanjem TEQ. Pocela je da mimo nas po crkvenoskolskim opstinama da trazi suport i preporuku za voditelja emisije pod upravom crkvenoskolskih opstina. To je Crkveno Skolskoj Opstini Svete Troice u Montrealu dobro doslo da se docepaju programa i na neki nacin osvete meni sto nisam dozvolio da taj program bude vlasnistvo CSO u Montrealu. Prihvataju ponudu Marije Grifit i za voditelja predlazu Ljiljanu Hancevic Sekkretara Ambasade u Otawi, koja je odbila da se vrati u Srbiju i zatrazila kanadski azil. Cim je naimenovana za voditelja programa nazvala me da budem njen saradnik, sto san naravno odbio. Program je vodila nepunu godinu dana i kad je videla da tu nema para ona dize ruke od programa. Posebno program koji je Hancevicka pravila je bio pro hrvatski pod uticajem muza Hancevica, koji je takodje sa mesta direktora za ekonomsku saradnju pri ambasadi Srbije takodje zatrazio azilj. U medju vremenu se zaposlio kao taxsista ,posao koji i dalje obavlja. Marija Grifit sada za njen program koristi frekvencu i antenu lokalne TV12 u Montrealu i nakon neisplacenog duga od 5 miliona TV12 prodaje etnicki program Manitobi. To bi bio ukratko istorijat TEQ u Montrealu. Ja sam taj Etnicki TV program dobio na osnovu drzave Jugoslavije, u ime tadasnjeg Kanadsko Jugoslovenskog Udruzenja u Montrealu. I ako ni jednog Hrvata nije bilo clana udruzenja -Yugoslovensko-Kanadskog udruzenja, ciji sam predsednik bio tri mandatna perioda.Hrvati su uspeli da za kratko, ipak dobiju 1 sat programa.
   Gospodine Janjicu,oprostite sto sam vas malo ugnjavio sa mojom prosloscu na polju patriotizma. Smatrao sam da cete posle ovoga steci bolju sliku o meni. Mislim da na polju patriotizma imamo slicnih pogleda i zasluga.Posle prestanka sa programima u Montrealu ja sam presao da se bavim nezavisnim novinarstvom .Sigurno ste imali prilike da bar nesto procitate sto je do sada objavljeno.Redovno pratim dogadjanja u Srbiji i mogu vam reci da sam nepomirljivi kriticar dosadasnjeg sistema na celu sa Tadicem. To ste sigurno primetili. U koliko vas interesuje sledeci put cu vam javiti gde mozete da vidite nekoliko stotina mojih autorskih clanaka i komentara na sva dogadjanja u Srbiji. S pozdravom
   Vidanovic

2. # 2 Zbog svih nas! - Koreni piše:
   26. November 2012. u 00:36

   […] linka http://www.janic.se/?p=1711 saznaćete više o drugim mogućnostima. Lično mogu da vam obećam samo jedno: nadoknadom za vaše […]

Unesite komentar