Neki (ne)urednici nekih medija u Srbiji uzimaju sebi slobodu da u usta drugih ljudi stave i reči koje ovi nisu izgovorili. Recimo (ne)urednik “Večernjih novosti”, gospodin Želimir Štrbi, je tipičan primer (ne)urednika, koji pored napadnog, tendecioznog i prljavog selektovanja, dopisuje i reči koje intervjuisani nikada nije rekao.

Cilj ovakve uređivačke rabote je nesumnjivo da se mladim Srbima, posebno koji su rođeni u rasejanju, kao i ostaloj dijaspori, pošalje poruka da je sramota da vole njihovo srpsko poreklo i Srbiju? Po proceni gospodina Želimira nenormalno je i nije željeno da drugi narodi, ne Srbi, građanima Srbije ne žele zlo. Ne postoji drugo, logično objašnjenje, zašto je ovaj (ne)urednik iz intervjua sa srpskim mladićem iz Švedske, izbacio njegovo najlepše sećanje: Da su Rumuni iz Vršca, koji žive u ovoj skandinavskoj zemlji, izdašno i nesebično pomagali Srbiju, kad joj je pomoć bila najpotrebnija. Ili je Štrbi možda navikao na jezik mržnje među narodima u Srbiji, pa mu je nerazumljiv jezik kojim je povratno iskazano poštovanje prema Rumunima iz Vršca? Izbacio je i delove intervjua u kojima predsednik Saveza srpske omladine iz Švedske, govori o deceniskoj borbi protiv nekorektnog i netačnog izveštavanja švedskih medija o Srbima, tokom građanskog rata u Hrvatskoj i Bosni. Naravno i o NATO bombardovanju Srbije sa Kosovom.

Lakše bi bilo razumeti da je lična zavist, zloba, ljubomora ili mržnja, razlog što je taj (ne)čovek iz integralnog teksta izbacio ime čoveka koji se u članku više puta pominje kao pokretač i inspiracija mladima u Švedskoj. Nažalost, “profesionalnost” ovog (ne)urednika, ali i nekih njegovih kolega, u nekim drugim medijima, pokazuje da razlozi čestih “brisanja” organizacija i pojedinaca iz srpskog rasejanja, nije u njihovom imenu. Medijima (nekome?) smeta nepokolebljivo deklarisana ljubav za Srbiju. Posebno ako je iskazani patriotizam iskren i bezuslovan, ako u njemu nema mogućnost za lični interes i ako dolazi od onih koji vole svoj narod, ali ne mrze druge narode. Da je nevažno pročitati ime ????? ????? koje je (ne)uredniku toliko zasmetalo, da je brisanjem tog imena zapravo grubo stavio ruku na usta osobi koju su “Novosti” intervjuisale, pokazujemo time što i mi precrtavamo ime ?????? ?????? u ovom tekstu. Precrtaćemo ga i u članku “Srbija prva u srcu” koje je (ne)urednik “Večernjih novosti”, prekrstio u “Klepetuša oko vrata”?!

Neshvatanjem, neprihvatanjem i direktnom protivljenju istini da je “Savez srpske omladine u Švedskoj spoj mladosti i patriotizma”, što je bio prednaslov članka sa naslovom “Sbija prva u srcu”, prekrstio e u “Teško zvono oko vrata”?! koji je objavljen u “Večernjim novoctina” 4 avgusta ove godine, gospodin Želimir Štrbi je sam sebi oko vrata okačio klepetušu. Njena namena je da čobaninu (ili gazdi?) otkrije gde mu se nalazi stado ili jedna iz stada izgubljena ….! Ali tog dana je, zahvaljujući Želimiru, klepetuša postala zvono uzbune svim demokratski i patriotski opredeljenim građanima Srbije. Zvono, koje glasno upozorava da u našoj zemlji sve češće ne možete da kažete šta hoćete, da iznesete mišljenje i stav ili, ne daj Bože, da nekome uputite konstruktivnu kritiku.

Ovaj urednik nije jedini (ne)urednik. U vreme, kada je Srbiji potrebna svaka pružena ruka, svaki prst, određeni pojedini mediji u matici (i u dijaspori) ne iznose ni par procenata od sve one kritike koja je upućena na adresu Ministarstva za dijasporu i ministra Srećkovića. Kada, vrlo retko, to učine, onda takav tekst najčešće ne stave na sajt novina. Ne objave ga ni u izdanjima za Srbiju već samo u “evropskom štampanom izdanju”, oni mediji koji još imaju takva izdanja. Znaju da su time broj čitanja sveli na zanemarujući minimum, ali je tragičnije da znaju i to da, praksom zaštite ličnih i političkih interesa pojedinaca, zapravo “amputiraju” dijasporu i desetkuju potencijal svestrane pomoći. Doprinose drastičnom smanjenju broja ruku koje bi mogle da pruže vodu žednima i masovnom odustajanju tradicionalnih učesnika maratonske trke, čiji je cilj: bolja Srbija!  

Rubriku “Sram da vas bude, volite Srbiju…” počinjemo objavljivanjem razgovora  “Večernjih novosti”, sa predsednikom Saveza srpske omladine u Švedskoj, delegatom Srpskog saveza iz Švedske u Skupštini dijaspore i Srba u regionu, gospodinom Srđanom Mladenovićem. U tom tekstu, koji je poslat Mladenoviću na autorizaciju ne menjamo ni tačku ni zapetu. Crvenom bojom su obeleženi delove koje je urednik izbacio iz članka, i precrtano je ime koje se uredniku nije svidelo. To ime nije važno, ali je egzistencijalno važno da znamo kome u Srbiji smeta što mi izvan Srbije volimo Srbiju…   

Urednik “Korena”,
za “one neke”, po njihovom shvatanju i proceni verovatno “(ne)urednik”,  

Nikola Janić

---

Članak novinara “Novosti”:

SAVEZ SRPSKE  OMLADINE  U  ŠVEDSKOJ  SPOJ  MLADOSTI  I  PATRIOTIZMA

SRBIJA  PRVA  U  SRCU

 U društvenom životu Srba van matice godinama unazad se poteže pitanje smene generacija. Prisutna je pojava, da su se stariji aktivisti usled angažovanja na uštrb porodičnog života i  sopstvenog novčanog davanja, neshvaćeni u svojim sredinama, zamorili, a da podmlatka sve  manje ima.

Ima li dostojne smene generacija, ima li je uopšte?

Mnogi naši uglednici doživljavali su da su za svoja nesebična ulaganja i aktivnosti  proglašavani profiterima. Razočarani, napuštali su društveno angažovanje u okviru srpske  zajednice. Ostajali su najuporniji, za koje ljubav prema rodu nema rok trajanja, ali poštovanja i  razumevanja okoline i naraštaja koji dolaze, sve su ređa. Da sve ne počije od njih, već da itekako znaju da cene učinak dugogodišnjih aktivista i čelnog Srpskog saveza u Švedskoj i Skandinaviji, primer su Savez srpske omladine Švedske i njen predsednik Srđan Mladenović.

Rođen u Jencepingu, gradu u južnoj Švedskoj, smeštenog na puta između Malmea i Stokholma, Srđan je diplomirao političke nauke na Univerzitetu u Upsali, magistrirao na Swedish National Defence College. Studirao je i na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Planira da upiše doktorat u Beogradu.

-Rat na YU prostorima me je zatekao u najosetljivijim godinama. Imao sam 12-13. godina kada sam osetio da su početkom rata i Šveđani počeli da na mene gledaju drugačije, uopšte na Srbe. Satanizacija srpskog naroda je bila konstantna, a nisam mogao da prihvatim činjenicu da su moja rodbina “koljači” i sve ostali, što su nam zapadni mediji pripisivali. Želja za istinom i razumevanjem sukoba i konfliktima je probudila interesovanje za balkanske odnose i međunarodnim odnosima. Nije bilo lako kada sam se suprostavljao profesoru iz istorije/društvenih nauka u srednoj školi kada je govorio neistine ili loše o Srbima. Ustajao sam i govorio nastavniku u lice da nije tačno ono sto je rekao. To pouzdanje smo moji drugovi i ja dobili čitajući mnoge članke ?????? ?????? u vodećim švedskim novinama i gledajući njegova gostovanja u raznim TV debatama gde je sa argumentima i činjenicama ulazio u veoma oštre dijaloge sa švedskim političarima i predstavnicima Hrvata, Bošnjaka i Albanaca. Moji drugovi su putovali i po trista kilometara da bi na jednom fakultetu slušali ???????? polemike sa Albancima. Mi mladi smo zaista zahvalni tom čoveku koji nam je u mnogo čemu otvorio oči i učinio, kako on često kaže za samog sebe, da i nama bude “Srbija prva u srcu”. Mnogi od nas su rođeni u Švedskoj, a koreni su nam ovde i to ovde nas ispunjava odlučnošću da mnogo šta istrpimo, mnogo toga i među samim Srbima-jasan  je  Mladenović.

Savez Srpske omladine, na čijem je Srđan čelu ima oko 4 000 članova podeljenih među  22 udruženja u Švedskoj. Savez daje podršku udruženijima u njihovim aktivnostima, predstavlja mišljenje svojih članova u švedskim institucijama, drugim organizacijama, političkim partijama i u švedskoj javnosti i sarađuje sa Srpskim Savezom. Aktivni su i na povezivanju organizacije iz matice sa švedskim organizacijama, a sa ciljem buduće šire saradnje koja će moći da doprinese razvoj Srbije. Po Mladenoviću , važno je da Šveđani bolje shvate ovo područje, ali i da razumeju probleme sa kojim se suočavaju mladi u Srbiji.

-Mladi Srbi u Švedskoj su integrisani u švedsko društvo, ali nedovoljno. I danas stvorena slika o Srbima kao “lošim momcima” ima velikog uticaja na svakidašnjicu. Imaju poteskoće kada traže posao, a i dešava se da ih neko fizički napadne, kada čuje da su Srbi ili srpskog porekla. Sport i kultura su na veoma visokom nivou prisutni medju našim mladima i doprinose boljem upoznavanju i razumevanju da ustvari nema velikih razlika u pogledu na demokratiju i život uopšte, izmedju raznih etničkih grupa u Švedskoj. Međutim, problemi će ostati i tu se u potpunosti slažem sa gospodinom ?????? koji to stalno govori, sve dok odgovorni u Srbiji i Republici Srpskoj zaista ne shvate koliko je važno da se u zapadnim zemljama zna i o stradanju srpskog naroda tokom 90-tih godina. Uglavnom imamo dobro saradnju sa švedskim institucijama i drugim organizacijama, medjutim, ima pojedinaca i u švedskim institucijama koji nas Srbe i dalje gledaju kao zločince. Švedski zakon dozvolja visok stepen transparentnost i često dolazimo u situaciju da moramo Šveđanima, na osnovu njihovih dokumenata, da dokazujemo da čine suprotno onome sto stoji u njihovom Ustavu – objašnjava Srđan.

?????  KAO PRIMER Srđan, politikolog  na štokholmskoj adresi, pored Slobodanke Vukotić izabrani je delegat za Kraljevinu Švedsku u prvoj Skupštini dijaspore i Srba u regionu. Po Srđanovom ubeđenju među srpskom dijasporom ne postoje organizacije koje su učinile više od Srpskog Saveza na širenju istine i sprečavanju laži o našem narodu. Srpski Savez iz Švedske, najbrojnija srpska dijaspora u Švedskoj i Skandinaviji koji danas broji izmedju devet i deset hiljada članova, a čije su osnovne aktivnosti prava naših ljudi u Švedskoj, kultura, sport i integracija u švedsko društvo bez asimilacije. – Članci predsednika Saveza ?????? ??????, bili su na naslovnim stranicama švedskih medija, a ispred Srpskog saveza i Saveza srpske omladine učestvovali smo u više od sedamdeset medijskih debata, intervjua i emisija jutarnjih programa vodećih kanala švedske televizije. Srpskom savezu i Savezu Srpske omladine su ove aktivnosti veoma važne jer sam ubedjen da promenom negativnog imidža naše matice i Srpskog naroda u celini činimo veliku korist Srbiji i njenim gradjanima. O tome je ?????? ????? govorio prošle godine na Vidovdanskim danima i ja na zasedanju Skupstine dijaspore, ali su političari totalno nezainteresovani da se sveukupna dijaspora uključi u taj poduhvat-objašnjava Mladenović.

 

PROJEKAT O SAMOHRANIM  RODITELJIMA I IZBEGLICAMA -Trenutno radimo na pripremi projekta za poboljšanje položaja samohranih roditelja i njihove dece koji imaju status izbeglice ili IRL u Srbiji. Deca u izbeglištvu imaju često velike traume. Dosta njih to vuče iz vremena rata i mnogi od njih su izgubili jednog od roditelja i njima svakako treba pomoć. Prispelim izbeglicima i IRL u Švedsku su pružana pravna kao i socijalna pomoć od naših organizacija. Za mene je jedna od nezaboravnih akcija bilo kada smo mi Srbi zajedno sa Rumunima iz Banata koji žive u Jencepingu, skupili ceo šleper hrane za veoma kratko vreme tokom bombardovanje 1999. Tad sam tek položio dozvolu za kamion i ta vožnja će mi ostati u pamćenju za ceo život-seća se Mladenović.

Srđan  je lično učestvovao u dostavljanju humanitarne pomoći nealbancima na Kosovu i Metohiji koja su srpska udruženja skupljali više desetina puta.

-Jedino tamo, na licu mesta, na Kosmetu, možete da steknete utisak o realnom stanju koji se drastično razlikuje od fundamentalnih ljudskih prava drugih ljudi u Evropi. Ovime smo i švedskim institucijama, jer Švedska ima svoje vojnike na Kosovu, koji obezbeđuju sigurnost  za nealbance davali korektne informacije. Švedska je treći davalac donacije, posle Amerike i Nemačke, a naša obaveza i kao švedskih državljana i kao Srba je da im ukažemo kako nealbanci zaista žive na prostorijama južne Srbije objašnjava Srdjan koji je sam par puta, ispred Srpskog Saveza, vodio predstavnike omladinskih organizacija iz Švedska na KiM kako bi se upoznali sa realnom situacijom.

OMLADINA I MATICA -Mladi srpskog porekla, koji su rođeni, školovani i uključeni u društvene tokove u državama van Srbije mogu puno toga da doprinesu matici. Ne treba zaboraviti ni nas koji smo završili akademske studije, ali nikako i na ostale. Imamo mi dosta uspešnih sportista, umetnika i ljudi u poslovnom životu. Znam da dosta mladih žele da se jednog dana vrate u Srbiju, ukoliko za to ima potrebe. Mogli bi mnogo da pomognemo, naravno besplatno, u oblastima za koji smo kompetentni i stručni.  Mnogo se priča o evropskim integracijama, ali nas, koji živimo u EU, do sada niko nije pitao za naše mišljenje. Naprimer, Ministarstvo za omladinu i sport nam se nikada nije obratilo sa jednostavnim pitanjem, da im objasnimo, kakvu politiku Švedska vodi prema mladima. Bilo bi korisno da jesu, pre nego što su pristupili pripremi izrade novog Zakona o mladima. Naša drzava treba da iskoristi svoje rasejanje: stare sa njihovim iskustvom, a mlade ljude koji u sebi “imaju” više od jedne kulture, ali drzava izgleda ne shvata potrebu saradnje i simbioze države i naših organizacija i pojedinaca. Govorim o onima koji mogu da dokumentuju svoje postojanje i mogućnosti, a ne onima koji su fabrikovani zbog nečije potrebe u matici-konkretan  je Mladenović.

Š. S.

Preko dole navedenog linka, odlazite na članak koji je objavljen u “Novostima”. Urednik Želimir Štrbi je preimenovao nadnaslov i naslov članka (njegovo pravo). Skratio ga (njegovo pravo). Modifikovao, selektirao i dopisivao reči, koje intervjuisani Mladenović nikada nije izgovorio. I to je, donekle pravo urednika. Ali kada se time svesno menja značenje rečenog, onda je to nemoralno i ne bi trebalo da bude sankcionisano od izdavaća i odgovornog urednika. Reči koje je Štrbi Želimir izbacio (recimo o rumunima) i koje je nepotrebno dopisao, u mnogome su promenile jačinu i značenje rečenog od Srđana Mladenovića.

Link na objavljeni članak koji je (ne)urednik modifikovao i dodopisao i reči koje nikada intervjuisani Mladenović nije izgovorio.