Gospodine Janiću, umesto mojih često objavljivanih tekstova o Ministarstvu za dijasporu, zamolio bih Vas da mi ovog puta date vaše viđenje nekih dešavanja i odgovorite mi na nekoliko pitanja…

Janić:
Vrlo rado, ali bez nekih izmena ili bilo kakve modifikacije mojih odgovora.

Dogovoreno. Da li je Srpski savez iz Švedske nominovao svog delegata za Skupštinu dijaspore?

Janić:
Da. Na godišnjoj skupštini našeg saveza, koja je održana 17. aprila ove godine u Geteborgu, predložio sam da delegat naše organizacije bude Srđan Mladenović. Veoma sam radostan da je predlog jednoglasno prihvaćen. Moram da pojasnim da je istog dana u Geteborgu jedna druga organizacija, koja nema ništa sa našim savezom, a zove se Savez Srba, takođe izabrala svog delegata, ali izabrani predstavnik najbrojnije srpske organizacije u Skandinaviji je Srđan Mladenović.

Kako komentarišete činjenicu da Ministarstvo za dijasporu deleći delegatska mesta, 45 u skupštini, prednost daje raseljenima iz Nemačke, koji su dobili 4 poslanika?

Janić:
Više ne komentarišem ono što je Ministarstvo za dijasporu sebi uzelo za pravo da "deli", počevši od planiranog deljenja same dijaspore. Mnogo toga što se nije radilo ali, nažalost, i ono što je rađeno i što se radi za vreme mandata ovog ministra Srećkovića je neukusno. Taj čovek ne daje prednost rasejanima iz Nemačke, već onome što je od koristi SPO-a i njegove lične, političke koristi. Nažalost, u ovakvom mišljenju nisam usamljen. Srpski savez je demokratska i patriotski orijentisana organizacija (ali i sa stavom da naši članovi, posebno mladi, treba da se integrišu i uzmu što više učešća u švedskom društvu) pa smo u Geteborgu izglasali i još jednu, važnu odluku. Nevezano za Skupštinu dijaspore i Ministarstva za dijasporu mi ćemo, kao i neke druge organizacije iz rasejanja, imati po potrebi direktne i konstruktivne kontakte sa svim resornim ministarstvima i institucijama u Srbiji.

I pored stavke da se matica, tj. Ministarstvo za dijasporu ne sme mešati u izbor delegata među dijasporom, evidentno je da je pomoćnik ministra Srećkovića bio na izborima u Nemačkoj.

Janić:
Ako u srpskom jeziku, kada se govori o odnosima matice i rasejanja, nemešanje u izbor delegata za skupštinu dijaspore, znači uticati aktivno i na sve dozvoljene i nedozvoljene načine da za tu Skupštinu budu izabrani oni koji odgovaraju Srećkoviću, onda se nisu mešali.

Da li je to slučaj i sa Vašom organizacijom i zašto Vi, kao njen prvi čovek, niste njen predstavnik u Skupštini dijaspore?

Janić:
E, to je već druga stvar. Ni ministar Srećković, ni bilo koji političar iz Srbije, kao ni iz Švedske, nije nikada mogao i neće ni moći, dok sam ja njen predsednik, da utiče na naše odluke. To nismo dozvoljavali ni jednom političaru od vremena Miloševića, pa do danas, a to nećemo dozvoliti ni sutra.

Kako komentarišete činjenicu da je pomoćnik ministra Srećkovića učestvovao u stvaranju kompromisa među delegatima u Nemačkoj, o čemu je čak potpisan i sporazum?

Janić:
Nadam se da moje kolege iz Nemačke neće da mi uzmu za zlo što govorim iz srca kako osećam i mislim. A mislim da podatak da je ministar Srećković poslao njegovog pomoćnika da "dogovori sporazum o njihovim delegatima" može da se komentariše samo jednom adekvatnom rečju: sramota. Među tim ljudima sa kojima je napravljen kompromis o podeli mandata su i osobe za koje je ministar jednom prilikom rekao da oni "predstavljaju" organizaciju sa pet članova…

Imate li utisak da Ministarstvo svađa i deli Srbe u rasejanju i zašto ?

Janić:
Svađaju se sami među sobom. Ministarstvo to koristi, a često je inicijator i naručilac nečega što može doprineti finalizovanju njihove namene da selektiraju ljude i organizacije na nepodobne i poslušne…

U Zakonu o dijaspori i odredbama o Skupštini dijaspore nema stava o podeli mandata na dva dela, kojim bi se omogućilo da u Nemačkoj postoji 7 poslanika?

Janić:
Naravno da nema. Nema ni logike, ni morala, ni zakonom dozvoljenih mogućnosti, da ministar i ministarstvo koriste medije, prvenstveno državnu televiziju RTS, takozvani Javni servis, da u javnost implementira prevare i laži. A to se na satelitskom kanalu RTS-a nije desilo jedanput ili dvaput, već se kontinuirano ponavlja. Dobija se utisak da su nekada slučajna nekorektna informisanja o našoj dijaspori, danas postala deo nečijeg plana, permanentna i osmišljena uređivačka politika ove redakcije.

Po dva delegata dijaspore važe za Kanadu, Francusku Republiku, Kraljevinu Švedsku i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske; koji ukupno imaju oko pola miliona Srba tj. kao i Nemačka. Šta mislite, zašto se Nemačkoj daje 7 delegata u Skupštinu dijaspore, a SAD koje imaju više Srba imaju samo 4 delegata?

Janić:
Moramo da razdvojimo zakon jedne države od "davanja" ministra Srđana Srećkovića. Zakon našoj dijaspori u Nemačkoj ne daje ništa više od onoga što je tim zakonom propisano, a u njemu doslovce piše, citat:

"Skupštinu čini 45 delegata dijaspore i Srba u regionu (u daljem tekstu: delegati). Delegati su lica uvažena u sredini u kojoj žive, spremna da obavljaju poslove očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične
države i Srba u regionu i biraju se za države ili delove država gde boravi značajan broj pripadnika dijaspore, odnosno Srba u regionu, i to:
– po četiri delegata dijaspore za: Sjedinjene Američke Države i Saveznu Republiku Nemačku…"

Dakle to što je gospodin Srećković poslao svog pomoćnika u Nemačku (a možda i u duge zemlje?) da od 4 napravi sedam. Do sada nepoznatom matematičkom radnjom, po kojoj je 4 – zakon = 7 ili nekim samo ministru poznatom tehnikom kalemljenja kruške i jabuke, osramotili su i jedne i druge. Ali u svakom zlu ima i po nečeg dobrog, a ovde bi jedino moglo dobro biti to, što je srpski jezik, od tog istorijskog dana, obogaćen sa još jednom rečju: "kruškobuka". Rečju "kruškobuka" ubuduće, verovatno, moći će da se opisuju ovakve i slične nezakonite i nemoralne akrobatske atrakcije.

Gospodine Janiću, zakon kaže i da mandat delegata traje četiri godine i da "Matična država se neće mešati u postupak i uslove izbora delegata u Skupštini." Ako se prisetimo da je i državni sekretar M. Jakšić boravio na izborima u dijaspori, da li se ovi izbori mogu smatrati legitimnim ako se Zakon o dijaspori krši?

Janić:
Nažalost danas je u našoj matici bezbroj nezakonitog kršenja zakona i zakonom zagarantovanih odluka i prava. To je velikim delom omogućeno i legalizovano uz pomoć medija, odnosno dogovorom nekih političara i urednika nekih medija. Umesto da postavljaju i traže odgovore na pitanja sličnih ovom, umesto da budu neutralni informator o dijalogu "nas odande i ovih odavde", i nepoštovanja nečega, bilo kog zakona koji se zaobilazi komentarom "odlukom tog i tog", mediji javnosti nameću utisak da iza sve češćih idiotskih i neprihvatljivih odluka, stoji zakon.

Da li će Srpski savez da učestvuje u radu prve Skupštine dijaspore i po kojim tačkama i pitanjima?

Janić:
Našeg delegata nismo izabrali da bi taj izbor bio mrtvo slovo na papiru, već da u toj Skupštini učestvuje u svakom radu koji je od koristi matici i rasejanju. Nažalost do danas niko ne zna ni kako ni kada će ta Skupština početi sa radom, ni kada će biti njeno prvo zasedanje, a da ne govorimo o nekom dnevnom redu. Od čelnih organizacija izabrani delegati još nisu kontaktirani od strane Ministarstva, a ako neki jesu, onda je to opet još jedna selektivna prljavština, koja dolazi iz te kuće.

Čini li Vam se da se unapred zna da će predsednik parlamenta srpske emigracije biti iz Nemačke?

Janić:
Ne. Ne čini mi se, ali imajući u vidu sve što se dešavalo, verujem da će to biti osoba koja će prihvatiti mnogo toga što ne bi trebalo da se učini. Imaće retoriku sličnu papagajisanju Srđana Srećkovića, što znači da ćemo o nekom kratkom letu komarca, slušati kao da je u pitanju neki mukotrpan rad magarca tegljača.

Kako komentarišete činjenicu da je u tu Skupštinu dijaspore izabran i doživotni delegat Dušan Vidaković, koji je i kod S. Miloševića bio poslanik u Saboru dijaspore, a koji je u sukobu interesa, jer ima list namenjen dijaspori i navodno od tog lista zaraduje?

Janić:
Nije mi poznato da je gospodin Vidaković bio član Saveta dijaspore za vreme gospodina Miloševića. On je bio član Saveta dijaspore Savezne Republike Jugoslavije i Crne Gore, u kome sam bio njegov kolega, za vreme gospodina Koštunice. Taj savet je bio pri Ministarstvu spoljnih poslova, ministra Gorana Svilanovića. Do pre desetak dana njegov izbor u ovu Skupštinu bih posmatrao kao legalnu odluku Srba i srpskih organizacija u Nemačkoj. Ali nakon objavljenog teksta (i fotografije) sa višečasovnim naporima pomoćnika ministra Srećkovića da se među ljudima i organizacijama u Nemačkoj nađe kompromis, smatram da to više nije pitanje jedne zemlje (u ovom slučaju Nemačke), već sveukupnog srpskog rasejanja, matice i legitimiteta izbora i te i takve Skupštine.

Osim toga gospodin Vidaković je školski primer sukoba interesa i ni u jednoj zemlji gde je primarna demokratija, zakoni i transparentnost rada institucija, ne bi bio ni predložen, a kamoli izabran. Ovaj gospodin živi možda u Nemačkoj, vlasnik je novina koje se zovu "Frankfurtske vesti", ali glavna redakcija tih novina je i dalje u Beogradu. Osim toga i sa velikim žaljenjem (jer mi je gospodin Vidaković bio simpatičan) moram da iznesem činjenice (koje se mogu dokazati) da njegove novine već jedno duže vreme ne izveštavaju činjenično i istinito o našoj dijaspori. Ja zaista ne znam šta je u pitanju, ali je evidentno da je jednoj maloj stranci SPO i njenom ministarstvu (jer mnogi više ne gledaju to ministarstvo kao onakvo kako se naziva) u medijima otvorena jednosmerna autostrada. Kritike, suprotni stavovi i zamerke na destruktivan i rad i nerad ministarstva, koje dolaze od mnogih predstavnika srpske dijaspore se ne objavljuju. List gospodina Vidakovića, koji bi trebalo da činjenično informiše rasejanje, pridružio se grupi medija koje učestvuju u sračunatim podvalama i falsifikatima o stvarnom stanju naših organizacija i rasejanja uopšte.

Da li je tačno da je Vaš list dobio neke kompromitujuće informacije o jednom od ovih u Nemačkoj izabranih delegata? Da je imao problem sa nemačkim pravosuđem i da ste upućeni na Nemačku ambasadu u Beogradu, da bi ste dobili podatke i dokaz o…

Janić:
Znate šta… Zamolio bih Vas da stanete… Tačno je to što me pitate, ali je i tačno da nisam dozvolio da se ta tema pokreće u mojim novinama. Iz dva razloga. Prvi je da sam mišljenja da ako je neko osuđivan zbog neke mahinacije, da to ne znači da ga treba staviti u karantin za ceo njegov život. A drugo je, što se mi ne bavimo istraživanjem tačnosti anonimnih prijava o ljudima u Nemačkoj. Dosta nam je tih amaterski fabrikovanih "rekla kazala" u Švedskoj, i profesionalnih lagarija određenih reportera Satelitskog programa RTS-a, koji dozvoljava, a time postaje i saučesnik, glavni i odgovorni urednik te redakcije.

U redu. Recite mi na kraju kako uopšte cenite rad i ponašanje ministra u svim ovakvim okolnostima, uz činjenicu da delegati iz Slovenije traže njegovu ostavku?

Janić:
Svaka čast tim velikim ljudima, među malobrojnom srpskom dijasporom u Sloveniji, koji su rekli ono što mnogi drugi misle. Naravno da ne cenim šta Srećković radi. Gadim se onih koji su pristali da učestvuju u njegovim smicalicama, nameštaljkama, izjavama i tvrdnjama o navodno učinjenim od njega i ministarstva, a mogli su da kažu ne. Prodavanje magle je veoma opasno i destruktivno i za rasejanje i za maticu Srbiju.

Hvala,
Petar Petrović