Mnoga su dešavanja zadnjih dvadesetak godina potresala građane u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj, ali i ljude u srpskom rasejanju. Bezbroj pitanja je ostalo bez odgovora a retko dati odgovori su, nažalost, najčešće bili nekorektni, nelogični ili neistiniti. Čijom krivicom konstantno nestaje moralna i ljudska vrednost: istina o dešavanjima sa nama i među nama? Da li je izostanak istine nepovratan ili je ona često dobrovoljno skrivena među nama samima, što znači da ipak postoji i da je “tu negde”? Godine kada je trebalo da ukažemo na opštu potrebu da sagledamo činjenice i da se javno i odgovorno distanciramo od svih laži, odavno su prošle. Za mene je vreme da opet zaronim, zajedno sa svima koji žele da mi se u tome pridruže, i da pred svetlo i sud javnosti iznesemo istinu. Tako ćemo zaustaviti laži, bez obzira da li su fabrikovane od pojedinaca ili od političkih interesnih grupacija.

Kao i mnogi drugi godinama sam slušao, gledao i čitao svakojake izmišljotine o ljudima koje autori tih glasina i ne poznaju, a iz ličnih razloga (najčešće političkih) ne podnose. Tvorci izrečenih ili objavljenih ”istina” o nekome, uglavnom su kao dokaz za te neistine navodili anonimne koji su im se, navodno, javljali, ili se pozivali na neke samo njima poznate ”izvore informacija”? Nije nego! Širenje laži o nekome ili o nečemu polazi najčešće od sujetnih, iskompleksiranih i zlobnih ljudi. Takve osobe se često koriste i od drugih da bi o nekome, ili o nečemu, plasirali dezinformacije. Gadosti ne treba podcenjivati i odbacivati ih, samo zato što ”zlobe i zavisti je uvek bilo”, već uperiti prstom na njihove autore. Kada je zadovoljenje potrebe nečije lične nastranosti suprotno ljudskim i nacionalnim istinama; kada se laži plasiraju na privatnim internet portalima smišljeno, ili se svesno objavljuju u politički suprotno opredeljenim medijima; kada lakoverni počnu da veruju tim lažima, onda je đavo već postigao svoj cilj, a mi smo dobili još jedan štetan, nepotreban i neukusan začin u već postojećim srpskim podelama.

Nakon dugogodišnjeg prikupljanja činjenica i dokaza o, naprimer, velikoj laži o srpskoj dijaspori, rešio sam da pod stare dane otvorim lični portal: www.janic.se. Da na njemu i sebi i njegovim posetiocima omogućim prostor za iznošenje istine o nama, Srbima u rasejanju, ali i u matici. Mnogo je ljudi kojima nikada nije data mogućnost da izgovore svoje mišljenje o nečemu, ili da imenom i prezimenom, činjenično odgovore na laži koje se šire o njima, ili o drugima. Najčešće na Internet portalima čiji su vlasnici ubeđeni da oni imaju pravo na laž, a da ”druga strana” nikako nema pravo na istinu. Ubeđen sam da mora biti suprotno i da jedino raskrinkavanjem lažova i laži, možemo da pročistimo ”nečistu krv”, koja decenijama protiče važnim krvotokom srpskog informisanja. Samo tako možemo, i mormo, da zaustavljamo ”šugu i kugu”, pre nego što njihovim prevarama zaraze i ljude kojima je duša čista, a ljubav za svoj narod primarna i iskrena.

Osećam takođe ličnu i moralnu obavezu da pred posetioce sajta www.janic.se iznesem relevantnu i sliku i reč o samo jednom delu mojih aktivnosti, o čemu su mnogi godinama govorili i pisali. Nažalost, pisali su kako se njima htelo, ili kako su drugi želeli ili im naređivali da napišu. Ali i ljudske, privatne slike iz mladosti i sadašnjice. Danas više nisam mlad, nisam čak ni sredovečan, Nikola u punoj snazi, vec samo ”cika Nikola”. To znači da ni oni koje prezirem, ali ih se kao Srbin ne odričem, neće moći da kažu: Nikola se hvali!

Nikada se nisam hvalio ili iznosio u javnost ono šta sam činio a da je to bilo u interesu pojedinaca kojima je ljudska pomoć bila neophodna, ili od koristi mom narodu i mojoj Srbiji. Nisam to činio jer sam ubeđen, kao i mnogi drugi širom sveta, da je sve učinjeno u granicama mojih mogućnosti i sposobnosti i da je to samo mikroskopski deo opšteg doprinosa, a moj dug i obaveza zemlji u kojoj sam rođen i narodu od koga potičem i kome pripadam. Neljudi su me naterali da na uvid iznesem manji deo onoga što jesam, a oni uporno pisali, i nastavljaju da govore i pišu, da nisam…

Govoriti suprotno, a ne pružiti dokaz za rečeno ili napisano, nema nikakve vrednosti. Ronjenje za istinom daje sličan, pa i neizmerno intenzivniji osećaj zadovoljstva, snage i osveženja, kao kada ronite u nekom plavom i širokom moru. Stepen opšteg zadovoljstva zavisi od dubine u koju smo spremni da zaronimo i šta iz nje iznesemo pred javnost. Konkretizovanjem jedne istine, ubijamo jednu laž. Eliminisanjem laži stvorićemo vremenom original, umesto falsifikata, skladnu sliku srpstva i srpskog naroda, koja je preduslov neophodne sloge među srpskim rasejanjem. Zato i ovaj sajt. Izvolte, zaronite na njemu i vi…

Nikola Janić,
Rođen u Srbiji, a biće sahranjen u Švedskoj. Od rođenja do smrti je živeo i voleo, živeće i voleće, i tamo i ovamo…