Odmah posle ubistva nedužne srpske dece iz Goraždovaca na Kosovu, ispred Srpskog saveza, najbrojnije organizacije naše dijaspore, predsedniku Švedske vlade Goranu Personu upućeno je pismo od predsednika Srpskog saveza, članice Ujedinjene srpske dijaspore a u kome se izmedju ostalog kaže:

”Švedska javnost je neobaveštena o svakodnevnom proterivanju, teroru i drugim zločinima koja se na Kosovu vrše nad preostalim srpski stanovništvom. I pored toga što u našoj zemlji postoji ugovor izmedju medija i države o njihovoj obavezi da nepristrasno informišu o važnim dešavanjima, većina medija upražnjava cenzuru i rešenost da švedski narod ne informiše o onome što se dešava Srbima na Kosovu. Ali kao predsednik vlade zemlje koja u ovoj srpskoj pokrajini ima stacionirane ljude i policiju, ti sigurno nisi neinformisan o tome.

(more…)

Postovani gospodine ministre,

Obracam Vam se pre svega kao ministru ali isto tako i kao zemljaku i coveku. Pisem Vam iz razloga sto ni moja dusa ni srce, ni moja pamet (bilo kakva i kolika da je) ne mogu da shvate i prihvate ono sto se u poslednje vreme u Srbiji desava ili ne desava po pitanju informisanja. Mnogima od nas koji decenijama zivimo van granica voljene grude, otadzbine Srbije i Jugoslavije, cesto se pricinjava da smo mi, koji smo geografski toliko daleko, ne tako retko u brizi i mislima blize nasem narodu nego sto je to njihov ministar. Vi zivite medju njima ali ostaje i nase opravdano pitanje: da li ste i sa njima?

(more…)

Piše:Nikola Janić

Posle decenija života van otadžbine kod mnogih od nas znanje maternjeg jezika jenjava. Broj srpskih reči osetno se smanjio, a švedskih, nemačkih ili francuskih povećao. Izgubili smo sposobnost da ukratko objasnimo sve što nam smeta ili nas duboko boli. Godina i belih vlasi je sve više, a vitalnosti i sećanja sve manje.

Međutim, neka od sećanja, na primer ona na osnovna pravila srpskog jezika, koja mogu imati egzistencijalnu važnost za narod i državu, kod većine nas ostala su zauvek. Možda i više nego kod nekih u matici. Jer, problem srpske države nije činjenica što se kod predstavnika njene dijaspore smanjuje broj srpskih reči. Problem je više to što su mnogi njeni političari zaboravili da srpski jezik pored “proste” ima i prosto-proširenu i složenu rečenicu.

(more…)

Piše: Nikola Janić

Švedski narod je i dalje nem u svojoj tuzi posle ubistva ministra spoljnih poslova. Čovek koji je zatvoren pod sumnjom da je ubio Anu Lindh, rodjen je u Svedskoj. Njegovo ime nije Mats ili Martin. On se zove Mijailo, a njegovi roditelji su poreklom iz bivse Jugoslavije, sadasnje Srbije i Crne Gore. Sta je bio motiv ovog ubistva? Da li je moguce sa time u vezi govoriti o poreklu ubice? Naravno da je odgovor negativan ukoliko nije u pitanju teroristicki napad ili politicka aktivnost fanatika. Kako je uopste moguce da jedan mlad covek, na jedan ovakav nacin napadne i oduzme zivot ovoj rastom maloj i bespomocnoj zeni, kao sto je bila Ana, usred belog dana i u prepunoj robnoj kuci u centru Stokholma? Danas na to niko nema odgovor, ali za mnoge od nas je izuzetno vazno da se mediji zaustave na cinjenici da je ovo ubistvo delo jedne osobe. Ceo narod ne moze da se oslikava u onome sta je ucinio jedan covek, ali Srbi u Svedskoj su i pored toga ponovo uznemireni i sokirani.

(more…)

Nikole Janića na skupu održanom 31. jula 2003. u etnografskom muzeju u beogradu i organizovanog od članova bivšeg saveta dijaspore iz 1999.

Ja bih da prvo pozdravim sve prisutne… Došao sam u Beograd u nedelju a ove dane zbog ozbiljnih zdravstvenih problema provodim odlazeći iz bolnice u bolnicu. Juče sam morao da napustim sastanak koji je bio baš u ovoj istoj sali, pa se nadam nećete zameriti ako to budem prisiljen da učinim i danas. Pokušaću da se zadržim na ovih dozvoljenih pet minuta, a ukoliko osetim zdravstvenu potrebu da odem ranije sa satanka, možda i da ukratko kažem nešto pod ostalim tačkama. Kasnije ću reći i par reči po pitanju fonda. Ova prva tačka je jačanje i ujedinjenje naše dijaspore…

(more…)

Piše: Nikola Janić

Dan posle zločina u Goraždevcu švedskim političarima i javnosti upućen je, ispred Srpskog saveza, sledeći dopis: Juče, na vrućini od preko 30 stepeni grupa srpske dece bezbrižno se kupala u reci Bistrica na Kosovu. Kao i sva druga deca (švedska takođe) smejali su se, ronili, šalili i prskali u hladnoj i osvežavajućoj vodi. Kada su shvatili da prolamajući zvuk ne dolazi od njihovog glasnog uzvikivanja i smeha, dva dečaka su vec bila mrtva, a četvoro dece ozbiljno ranjena. U sekundi se sve izmenilo. Dečji smeh pretvorio se u srceparajuai vrisak. Žbunje koje je na drugoj strani reke do tog trenutka krilo ubice, prestalo je da se pomera. U crveno obojena voda, koja je do malo pre bistra grlila ovu decu, kao da je i ona za trenutak zastala da iskaže svoje poštovanje izgubljenim životima nevine srpske nejači.

Ali u švedskim medijima ne ”zastaje” ništa i sve je kao i obično. U švedskoj se i dalje cenzurišu vesti o zločini nad srpskim civilima, očigledno nasleđena navika iz vremena prošlog gračanskog rata u Bosni i Hravatskoj i Nato bombardovanja bivše Jugoslavije.

(more…)

Prema nekim spekulacijama, eventualno Ministarstvo za dijasporu trebalo bi da ima četiri departmana: američki, evropski, australijski i departman za maticu, a sarađivalo bi sa našim rasejanjem u celom svetu.

Mila Alečković	Nikola Janić	Majkl Đorđević

Mada još nisu usaglašeni stavovi parlamentarnih stranaka o budućem sastavu Vlade Srbije i resornim ministarstvima, u javnosti se uveliko spekuliše o mogućim kandidatima za čelnike potencijalnog Ministarstva za dijasporu. Poznato je da se DSS javno zalaže za formiranje tog resora, međutim podpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin ostavio je mogućnost da u budućoj vladi ne bude ministartva, ali da u svakom slučaju mora postojati institucionalne veza sa rasejanjem.

(more…)

23.04.2002.

Druga sednica Saveta dijaspore koji je, kao savetodavno telo, osnovan od Savezne Vlade SRJ a u cilju boljeg i korektnog odnosa sa našom dijasporom, kao i sastanak njene ”Komisije za regulativu i pravne odnose”, održana su 05.04.2002. u Bečeju.

Desetak dana posle održane sednice, pomoćnika saveznog ministra SMIP-a, gospodina Milan Kljajević, dostavio je svim članovima Saveta zapisnik sa sastanka komisije i sednice Saveta.

(more…)

Informisanje je izuzetno važno za srpski narod i državu. Danas, skoro deset godina od raspada bivše Jugoslavije ono je za našu zamlju od još veće potrebe. Informisanje nije samo prosleđivanje već i kontinuirano dobijanje korektnih informacija, neophodno lobiranje kao i prepariranje terena na koji će se – i gde će se – odabrane informacije inplementirati..

Nakon dugogodišnjih ratova i za to vreme blaćenja uglavnom srpskog naroda i države, uspeh jednog novog, plodonosnog informisanja u velikoj meri zavisi od volje i odlučnosti da se udaljimo od sveg ranijeg šablonskog i zastarelog sistema ”propagandnog informisanja”. Srbiji i Jugoslaviji danas je neophodno namensko i objektivno selektiranje tema, događaja i podataka sa kojima se mora upoznati svetska javnost. Postojan osnov i način informisanja mora biti u zavisnosti od njegovog krajnjeg odredišta. Primarna je procena ljudi i organizacija koji žive i deluju u zapadnim zemljama, a preko kojih se mogu (i trebaju) prosleđivati one informacije koje Diplomatsko-konzularna predstavništva nisu u mogućnosti da učine.

(more…)

Nije mi jasno zasto se ovo pismo Jasmine Vujic i Cedomira Nestorovica, bivse podpredsednice i bivseg predsednika bivseg Saveta dijaspore, objavljuje pod datumom od 26 juna, kada su ga oni (bez znanja bivseg Saveta) poslali gospodinu Marovicu i gospodinu Svilanovicu jos polovinom maja meseca?

Mozda bi citaoce foruma koji objavljuju ovo pismo trebalo da upoznaju sa odgovorom (koji im je mozda stigao od Predsednika i Ministra spoljnih poslova, za ovih vise od mesec dana?)

I jos nesto, za sve vas koji ga citate (ali ne za mene jer sam se susretao i sa gorim mahinacijama tokom mog clanstva u Savetu dijaspore) ako je ovo objavljeno pismo identicno sa onim koje je poslato Predsedniku i Ministru, KO SEBI UZIMA ZA PRAVO DA SA NJEGA UKLONI TACAN DATUM NJEGOVOG PISANJA I SLANJA?

(more…)