Samostalnost šake političkog jada u Srbiji, postala je veća od jednostrano proglašene nezavisne i samostalne šiptarske države Hašima Tačija…

Ali Baba je imao 40 hajduka i tajnu pećinu koju je punio opljačkanim blagom. Srđan Srećković, ministar za dijasporu, danas ima njegovo ministarstvo i u njemu pare iz budžeta siromašne Srbije, a daje ih šakom i kapom onima kojima ne bi trebalo. Na primer dobro stojećim srpskim organizacijama i pojedincima u zapadnim zemljama, ali i za projekte SPO-a koji nemaju veze sa dijasporom. Današnji Ali Baba u Srbiji ima para za mnogo toga (naravno ne njegovih, već od osiromašenog srpskog naroda i mršavog budžeta Srbije), a nema 40 hajduka. Na pritisak ministarstva i od njega odabranih, a kobajagi izabranih od dijaspore, ima uz sebe broj pojedinaca, od onih 49 delegata koji su verifikovani na konstutivnoj Skupštini dijaspore. A to što zakonom Srbije Skupština dijaspore može da ima samo 45 delegata, nije ni briga, ni prepreka, za Alibabu Srđana. To je briga ovakve Srbije u kojoj je ministar zakon, a ne obratno. I to je prepreka da Srbija bude onakva kakvom bi je svi želeli. Hajdučijom se počelo još pre konstituisanja Skupštine, a Srđanovi hajduci pokušavaju da spreče poštene delegate da rade na osnovu stavova onih koji su ih izabrali i budu ono što jesu: delegati dijaspore u Skupštni dijaspore i Srba u regionu, jer ih samo takve dijaspora može prihvatiti kao "svoje". 

(more…)

Zbog nemarnost Ministarstva za dijasporu i Ministarstva prosvete, mnoga srpska deca u Nemačkoj su umesto integracije, korak blize asimilaciji, o čemu i sam Srećković često govori kao o nedopustivom, ali se ne obazire ni na od njega izgovoreno.

U Nemačkoj izlazi evropsko izdanje beogradskog dnevnog lista „Večernje novosti“. Ove novine čitaju svi koji hoće da su istinito informisani o dešavanjima među srpskom dijasporom. Peđa Rakočević, jedan od saradnika „Večernjih novosti“, je gospodin koji decenijama živi u Nemačkoj. Poznaje izvrsno i Nemce i Srbe, a mnogi Srbi, zahvaljujući njegovom pisanju, saznaju o svojim predstavnicima i ponešto što ne bi mogli da čitaju u drugim novinama. I ne samo o predstavnicima srpske dijaspore nego i o predstavnicima ministarstva za dijasporu, na čelu sa ministrom Srećkovićem. Poznajem i ja Peđu i zahvalan sam mu zbog njegove odlučnosti da nastavi sa korektnim informisanjem. 

(more…)

I u ovom pisanju, izlazim iz okvira od mene najavljenog, u verovanju da ćete prihvatiti da je vaša obaveza da zaustavite političke prevare, koje se svakodnevno realizuju u vaše ime.

Gospodine Tadiću, gospodine Cvetkoviću… članovi Vlade Republike Srbije, i u njoj odgovorni i glavni urednici onih medija koje prećutkuju mnogo toga što nije u interesu određenih političkih grupacija i pojedinaca u matici.

Opet, i u ovom pisanju, izlazim iz okvira od mene najavljenog, u verovanju da ćete prihvatiti da je vaša obaveza da zaustavite političke prevare koje se svakodnevno realizuju u vaše ime. Ali da vas odmah upoznam sa skraćenim i malo stilski/gramatički ispravljenim delovima pisma koje je napisala jedna srpska majka u Hrvatskoj.
(more…)

Predsednik Tadić, premijer Cvetković, članovi Vlade Republike Srbije imaju mogućnost da upotrebe zakon i da odlože konstituisanje Skupštine dijaspore zakazane za 3. juli. Ako je Srećković kontinuirano upotrebljava nezakonitu samovolju, na štetu svih nas, upotrebite vi zakon za zbog koristi svima nama.

Odložite prvo zasedanje te Skupštine, do dana koga ćemo se složiti u oceni da li u matici Srbiji važe zakoni i propisi, ili su u svemu primarnost partiski koalicioni interesi, pa i kada su od velike štete državi i njenom korektnom odnosu sa dijasporom i poštovanju višemilionskog broja građana Srbije.
(more…)

Poštovana gospodo, Tadiću, Cvetkoviću, Tijaniću.., članovi Vlade Republike Srbije, i u njoj odgovorni i glavni urednici pisanih i elektronskih medija… da nastavimo o vama i nama, o onome što nismo prošle nedelje. Dakle…

U današnjoj Srbiji i u srpskom rasejanju deo ljudi postaje nešto neobjašnjivo čudno, mutiraju u nešto što je sve dalje od ljudskog. Odbojni su zbog njihove dvoličnosti, a napisati za takva bića da su p…e, (a jesu), ne bi bilo kulturno, osim toga, ni adekvatno. A ipak se za takve (ne)ljude upotrebljava ista reč, koja u srpskom jeziku opisuje centar neizmernog uživanja i bliskosti, one bez koje bi u životu ogromne većine naših ljudi, bez obzira da li bili mladi ili stariji, postojala teško podnošljiva praznina. Ljudi je vole, i to je to. A što se tiče kulture ili nekulture, ko gospodo da misli na kulturu kad je u pitanju ženska lepota? Jeste i kultura važna, samo što mnogi “kulturni” to ne shvataju, a često ne znaju ni šta znači biti kulturan. Ministru za kulturu, zbog obaveze koju mu nameće funkcija, velikodušno dajem dispans od čitanja ovih redova. A verujem ni da ih Vi, gospodine Tadiću, ni Vi gospodine Cvetkoviću, ni ministri u Vašoj Vladi, neće ih čitati. Ali sam ubeđen da će jedan broj Vaših saradnika, za koje znam da čitaju “Korene”, pročitati i ovo pismo. Nadam se da će Vam nekada, a bilo bi dobro da to učine što pre, reći bar nešto od ovoga što još ne znate. Za vašeg kolegu Srđana Srećkovića bi bilo korisno da pažljivo pročita svaku napisanu reč. Doduše, ja znam da on i čita, i da ga redovno informišu o napisanom u “Korenima”. Posebno o mnogo toga, što bi on voleo da zna o drugima, a najčešće neistinu. Pažljivo čitanje prvog, ovog drugog, i sledećih nastavaka pisma, omogućuje mu besplatno doškolovavanje, jer ministar za dijasporu nije do danas ni naslutio, a kamoli razumeo, šta slovo D može da znači za Srbiju, ne za njega.
(more…)

Poštovana gospodo, Tadiću, Cvetkoviću, Tijaniću.., članovi vlade Republike Srbije i u njoj odgovorni i glavni urednici pisanih i elektronskih medija…

Nadam se, (ali nisam siguran) da mi nećete zameriti što vam se u 68-oj godini svog života (od kojih 43 provedenih u rasejanju) obraćam do sada možda najdužim (pisaću ga u nastavcima) i sigurno neobičnim, otvorenim pismom. Ne osećam potrebu da biram reči kojima ću opisati ono o čemu deo vas, možda, nema saznanja. Oni, kojima su poznata dešavanja koja su uzrok da vam se obraćam na ovaj način, možda će se zastideti, mada u to ne verujem. Da su neke vaše kolege, političari i urednici televizijskih i novinskih redakcija, imali osećaj za stid, ne bi danas postojao razlog za ovo pisanje.
(more…)

Ako nekome javno pružte ruku na pozdrav, a on je ne prihvati, normalna reakcija bio bi osećaj nelagodnosti. Kada je jugoslovenski ambasador u Švedskoj Aleksandar Prlja odbio da prihvati moju ispruženu ruku, umesto nelagodnosti, osetio sam ponos i potvrdu mom ubeđenju o bezgraničnoj arogantnosti i sujeti predstavnika jugoslovenske vlade.

(more…)

Prilikom dodeljivanja zahvalnice “za angažovanje na zbližavanju matice i dijaspore” koju su mi Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za dijasporu dodelili 22.10.2004. u Beogradu, naglasio sam da sam samo ime koje prima zahvalnicu, a da ona pripada svim ljudima koji su agažovano radili za interes matice i rasejanja i da je njeno mesto u prostorijama saveza.

(more…)

Poštovani gospodine premijeru,

U ovim trenutcima i suviše je sve bolno da bih mogao da Vam pišem neko novo pismo. Sigurno da ne bi ste imali vremena da ga pročitate. I ne bi trebalo da ga imate za to, sada, ali je neophodno da vas podsetim na deo onoga šta sam godinama i mesecima pisao, kao predsednik Srpskog saveza i koordinator Ujedinjene srpske dijaspore Evrope.

(more…)

Odgovor srpskoj mladosti na Kosovu i otvoreno pismo političarima, medijima i srpskoj javnosti u matici i u rasejanju

Mnogo puta tekle su mi suze zbog Kosova, zbog proteranih Srba sa Kosova i zbog ono malo Srba koji, cini se, od svih napušteni, jos nekim čudom preživljavaju na Kosovu. Lepljive, slane i nezadržive slivale su se niz obraz mnogim ljudima. Onima koji imaju obraz i srce koje im kuca ne samo zarad njihovog ličnog uskogrudog prostora.

(more…)