Samostalnost šake političkog jada u Srbiji, postala je veća od jednostrano proglašene nezavisne i samostalne šiptarske države Hašima Tačija…

Ali Baba je imao 40 hajduka i tajnu pećinu koju je punio opljačkanim blagom. Srđan Srećković, ministar za dijasporu, danas ima njegovo ministarstvo i u njemu pare iz budžeta siromašne Srbije, a daje ih šakom i kapom onima kojima ne bi trebalo. Na primer dobro stojećim srpskim organizacijama i pojedincima u zapadnim zemljama, ali i za projekte SPO-a koji nemaju veze sa dijasporom. Današnji Ali Baba u Srbiji ima para za mnogo toga (naravno ne njegovih, već od osiromašenog srpskog naroda i mršavog budžeta Srbije), a nema 40 hajduka. Na pritisak ministarstva i od njega odabranih, a kobajagi izabranih od dijaspore, ima uz sebe broj pojedinaca, od onih 49 delegata koji su verifikovani na konstutivnoj Skupštini dijaspore. A to što zakonom Srbije Skupština dijaspore može da ima samo 45 delegata, nije ni briga, ni prepreka, za Alibabu Srđana. To je briga ovakve Srbije u kojoj je ministar zakon, a ne obratno. I to je prepreka da Srbija bude onakva kakvom bi je svi želeli. Hajdučijom se počelo još pre konstituisanja Skupštine, a Srđanovi hajduci pokušavaju da spreče poštene delegate da rade na osnovu stavova onih koji su ih izabrali i budu ono što jesu: delegati dijaspore u Skupštni dijaspore i Srba u regionu, jer ih samo takve dijaspora može prihvatiti kao "svoje". 

(more…)

Zbog nemarnost Ministarstva za dijasporu i Ministarstva prosvete, mnoga srpska deca u Nemačkoj su umesto integracije, korak blize asimilaciji, o čemu i sam Srećković često govori kao o nedopustivom, ali se ne obazire ni na od njega izgovoreno.

U Nemačkoj izlazi evropsko izdanje beogradskog dnevnog lista „Večernje novosti“. Ove novine čitaju svi koji hoće da su istinito informisani o dešavanjima među srpskom dijasporom. Peđa Rakočević, jedan od saradnika „Večernjih novosti“, je gospodin koji decenijama živi u Nemačkoj. Poznaje izvrsno i Nemce i Srbe, a mnogi Srbi, zahvaljujući njegovom pisanju, saznaju o svojim predstavnicima i ponešto što ne bi mogli da čitaju u drugim novinama. I ne samo o predstavnicima srpske dijaspore nego i o predstavnicima ministarstva za dijasporu, na čelu sa ministrom Srećkovićem. Poznajem i ja Peđu i zahvalan sam mu zbog njegove odlučnosti da nastavi sa korektnim informisanjem. 

(more…)

I u ovom pisanju, izlazim iz okvira od mene najavljenog, u verovanju da ćete prihvatiti da je vaša obaveza da zaustavite političke prevare, koje se svakodnevno realizuju u vaše ime.

Gospodine Tadiću, gospodine Cvetkoviću… članovi Vlade Republike Srbije, i u njoj odgovorni i glavni urednici onih medija koje prećutkuju mnogo toga što nije u interesu određenih političkih grupacija i pojedinaca u matici.

Opet, i u ovom pisanju, izlazim iz okvira od mene najavljenog, u verovanju da ćete prihvatiti da je vaša obaveza da zaustavite političke prevare koje se svakodnevno realizuju u vaše ime. Ali da vas odmah upoznam sa skraćenim i malo stilski/gramatički ispravljenim delovima pisma koje je napisala jedna srpska majka u Hrvatskoj.
(more…)

Predsednik Tadić, premijer Cvetković, članovi Vlade Republike Srbije imaju mogućnost da upotrebe zakon i da odlože konstituisanje Skupštine dijaspore zakazane za 3. juli. Ako je Srećković kontinuirano upotrebljava nezakonitu samovolju, na štetu svih nas, upotrebite vi zakon za zbog koristi svima nama.

Odložite prvo zasedanje te Skupštine, do dana koga ćemo se složiti u oceni da li u matici Srbiji važe zakoni i propisi, ili su u svemu primarnost partiski koalicioni interesi, pa i kada su od velike štete državi i njenom korektnom odnosu sa dijasporom i poštovanju višemilionskog broja građana Srbije.
(more…)

Poštovana gospodo, Tadiću, Cvetkoviću, Tijaniću.., članovi Vlade Republike Srbije, i u njoj odgovorni i glavni urednici pisanih i elektronskih medija… da nastavimo o vama i nama, o onome što nismo prošle nedelje. Dakle…

U današnjoj Srbiji i u srpskom rasejanju deo ljudi postaje nešto neobjašnjivo čudno, mutiraju u nešto što je sve dalje od ljudskog. Odbojni su zbog njihove dvoličnosti, a napisati za takva bića da su p…e, (a jesu), ne bi bilo kulturno, osim toga, ni adekvatno. A ipak se za takve (ne)ljude upotrebljava ista reč, koja u srpskom jeziku opisuje centar neizmernog uživanja i bliskosti, one bez koje bi u životu ogromne većine naših ljudi, bez obzira da li bili mladi ili stariji, postojala teško podnošljiva praznina. Ljudi je vole, i to je to. A što se tiče kulture ili nekulture, ko gospodo da misli na kulturu kad je u pitanju ženska lepota? Jeste i kultura važna, samo što mnogi “kulturni” to ne shvataju, a često ne znaju ni šta znači biti kulturan. Ministru za kulturu, zbog obaveze koju mu nameće funkcija, velikodušno dajem dispans od čitanja ovih redova. A verujem ni da ih Vi, gospodine Tadiću, ni Vi gospodine Cvetkoviću, ni ministri u Vašoj Vladi, neće ih čitati. Ali sam ubeđen da će jedan broj Vaših saradnika, za koje znam da čitaju “Korene”, pročitati i ovo pismo. Nadam se da će Vam nekada, a bilo bi dobro da to učine što pre, reći bar nešto od ovoga što još ne znate. Za vašeg kolegu Srđana Srećkovića bi bilo korisno da pažljivo pročita svaku napisanu reč. Doduše, ja znam da on i čita, i da ga redovno informišu o napisanom u “Korenima”. Posebno o mnogo toga, što bi on voleo da zna o drugima, a najčešće neistinu. Pažljivo čitanje prvog, ovog drugog, i sledećih nastavaka pisma, omogućuje mu besplatno doškolovavanje, jer ministar za dijasporu nije do danas ni naslutio, a kamoli razumeo, šta slovo D može da znači za Srbiju, ne za njega.
(more…)

Poštovana gospodo, Tadiću, Cvetkoviću, Tijaniću.., članovi vlade Republike Srbije i u njoj odgovorni i glavni urednici pisanih i elektronskih medija…

Nadam se, (ali nisam siguran) da mi nećete zameriti što vam se u 68-oj godini svog života (od kojih 43 provedenih u rasejanju) obraćam do sada možda najdužim (pisaću ga u nastavcima) i sigurno neobičnim, otvorenim pismom. Ne osećam potrebu da biram reči kojima ću opisati ono o čemu deo vas, možda, nema saznanja. Oni, kojima su poznata dešavanja koja su uzrok da vam se obraćam na ovaj način, možda će se zastideti, mada u to ne verujem. Da su neke vaše kolege, političari i urednici televizijskih i novinskih redakcija, imali osećaj za stid, ne bi danas postojao razlog za ovo pisanje.
(more…)

Nikola Janić, predsednik Srpskog saveza iz Švedske govori o odnosu otadžbine prema Srbima u rasejanju i nedoslednom ponašanju Ministarstva za dijasporu.

Nikola Janić, predsednik Srpskog Saveza u Švedskoj i koordinator USDE

Intervju D. Lopušine sa gospodinom Nikolom Janićem

Jedan od najpoznatijih predstavnika Srba u Evropi je Nikola Janić, lider Srpskog saveza u Švedskoj koji okuplja oko 12.000 naših ljudi. Na Vidovdanskim danima dijaspore u Beogradu nije se pojavio, zbog protesta što je sa dnevnog reda skinuta rasprava o Kosovu i Metohiji. Janić je o tome govorio u listu „Politika“ i oštro protestuje protiv ponašanja ove državne institucije. To je bio povod za naš razgovor.

1. Ministarstvo za dijasporu reagovalo je na vaš intervju koji je „Politika“ objavila 12 jula. Recite nam nešto detaljnije o razlogu zašto ste samo dan pre pocetka Vidovdanskih dana dijaspore koji su održani u Beogradu 28. i 29. juna, odbili da na tom skupu učestvujete?

Iz razloga što je za mene kao čoveka i kao predsednika Srpskog saveza u Švedskoj neprihvatljivo da učestvujem u nečemu što je destruktivno i uvredljivo za srpsko rasejanje, ali i za maticu Srbiju. Videvši dnevni red, drugačiji od onog koji je dijaspori dostavljen zajedno sa pozivom na ovu manifestaciju, a koji je bio osnov za odluku pojedinaca iz Kanade, Australije, Amerike, Švedske i iz drugih zemalja da dođu u Beogard i učestvuju na skupu, sve je bilo jasno. Ovo „novo“ MzD zapravo je još jedno „Jovo nanovo“koje je čak otišlo dalje od njihovih predhodnika u arogantnosti i nonšaliranju korektnog odnosa matice prema rasejanju.

(more…)

“Osnovno ljusko pravo – pravo na život, da te ne tuku, maltretiraju, da ti ne spaljuju domove ili da na tebe ne moze na ulici da puca ko god zaželi – izgleda ne važi za Srbe.“ 

Nikola Janić,  Predsednik Srpskog Saveza

Tokom rata između Jugoslovenske Armije, Nato avijacije i UČK-gerile kosovskih Albanaca (koja se dva meseca pre nego što je Nato počeo vazdušne napade na Jugoslaviju nalazila na listi svetskih terorističkih organizacija CIA-e, ali koja je ubrzo nestala sa nje i unapređena preko noći u «oslobodilačku armiju»), pokušavao sam u mnogim Tv  debatama da objasnim da je srpsko stanovništvo, koje je 1995god. proterano iz Krajine i Hrvatske, bilo izloženo gorem teroru i progonu nego Albanci na Kosovu. Mediji u švedskoj i predstavnik kosovskih Albanaca odbacivali su ove moje tvrdnje s obrazloženjem da: »ranije počinjene nepravde i napadi na civilno srpsko stanovništvo u Hrvatskoj i Bosni ne opravdava ono što se dešava na Kosovu». Ali šta je to što se dešava na Kosovu danas – posle završetka rata? U čemu je razlika danasnjih desavanja od onoga što se događalo pre dolaska Natoa?

(more…)

Poštovani predsedniče Goran Persson,

Zahvaljuem se na ljubaznom pismu koje si mi poslao 20 decembra a koje se odnosilo na buduci švedsko-jugoslovenski susret na najvišem političkom nivou.

Radosno je i daje nadu da je moja otadžbina najzad na puti iz dugogodišnje internacionalne izolacije o da će uskoro da zauzme mesto koje joj spravom pripada u evropskom društvu.

Nasuprot predhodnom pismu razlog ovom mom obraćanju je više komlikovan i veoma žalostan.

(more…)

Ako nekome javno pružte ruku na pozdrav, a on je ne prihvati, normalna reakcija bio bi osećaj nelagodnosti. Kada je jugoslovenski ambasador u Švedskoj Aleksandar Prlja odbio da prihvati moju ispruženu ruku, umesto nelagodnosti, osetio sam ponos i potvrdu mom ubeđenju o bezgraničnoj arogantnosti i sujeti predstavnika jugoslovenske vlade.

(more…)