22.01.2003.

Predsednik komisije za odnose sa javnoscu i informisanjeSaveta dijaspore, Nikola Janic,jos na sastanku Saveta dijaspore u Beogradu 27. 29. decembra 2002. najavio savoju ostavku.

Poštovani,

U sredu 15. januara 2003. Nedeljni Telegraf je u svom izdanju za zapadnu Evropu objavio intervju pod naslovom “Ne pristajem da mi komanduje pomocnik ministra Svilanovica”. Clanak je samo deo veceg intervjua koji sam, kao presek jednogodišnjeg (ne)rada i drugih dešavanja vezanih za ovoj Savet savezne Vlade SRJ, dao novinaru ovog nedeljnika. Iznenaden sam da intervju nije izašao u celini, jer sam ga pod tim uslovom i dao i autorizovao njegov tekst. Pored toga u objavljenom tekstu ima nekih izmena koje su ucinjene posle moje autorizacije i saglasnosti. Smatram izuzetno važnim da intervu koji sam ja dao i autorizovao, i stojim iza svake u njemu napisane reci, bude dostupan što vecem broju naših ljudi, a posebno onih koji su imali prilike da procitaju objavljeni intervju u NT. Nije mi poznato zašto su i od koga su izvršene izmene ali iz navedenog razloga prilažem vam od mene autorizovanu verziju intervjua u celini.

Nikola Janic

(more…)

15.05.2002.

Moje ime je Nikola Janic. Predsednik sam Srpskog saveza u Svedskoj, predsednik Glasa Srpskog naroda, osnivac i odgovorni urednik casopisa Srba u rasejanju “Koreni”.

Clan sam Svedskog saveta za integraciju i etnicku ravnopravnost i clan Saveta dijaspore Savezne vlade SRJ. Roden sam pre skoro 60 godina u Srbiji. U Svedskoj zivim 35 godina, dakle vise od polovine godina koje sam vec proziveo, ali mi srce, kao i vecini vas koji ste danas ovde, i dalje pumpa i kuca jace i brze za zemljom u kojoj sam rodjen, a ne za zemljom u kojoj su rodjena moja deca i gde cu biti sahranjen.

(more…)

Kao sav svedski narod tako i ja, Srbin u Svedskoj, gledam na TV-ekranima i svakodnevno citam u stampi price o stradanju albanskih izbeglica sa Kosova. Cinjenica da su i oni deo naroda koji zeli da odvoji deo moje zemlje u korist velike Albanije, ne utice na moje osecaje koji su jaki i istiniti. Nasim opstim reagovanjem i angazovanjem momentalno upravljaju osecaji koji naviru kod svakog coveka koji vidi boso albansko dete koje u blatu i hladnoci stoji pored majke koja je na granici nervnog sloma.

(more…)

Pre neki dan u emisiji vesti (Rapport) ministru spoljnih poslova svedske postavljeno je pitanje o bombardiovanju Jugoslavije. Ministarka je pitanje prokomentarislo recima: “Mi ne treba da diskutujemo rat dok on traje”. Ali ko zna koliko ce jos da traje besomucno unistavanje jugoslovenske infrastrukture i koliko ce civila njihovi “nenamerni” Tomahavci i rakete poubijati? Kada ce u neutralnoj i miriljubivoj Svedskoj ozbiljno da se cuju glasovi suprostavljanja ovom, po medjunarodnom pravu i povelji Ujedinjenih nacija, nezakonitom nasilju i bombardovanju vise od jedanaest miliona jugoslovena? Zasto zemlja, koja ima tradiciju da se stavlja na stranu slabijeg, danas kada jedna tako mocna alijansa kukavicki i podmuklo napada jednu malu zemlju, koja jedino zeli da sacuva svoj integritet i samostalnost, cuti? Sve sto je Nato dosada naveo kao razlog za bombardovanje danas je neodrzivo i neprihvatljivo kao osnova za ovakvo predimenzirano nasilje nad srpskim narodom. Ljudska prava za 1.400.000 albanaca u Jugoslaviji, gde imaju Radio i televiziske stanice, i oko 50 novina i casopisa na svom maternjem, albanskom jeziku, u poredjenju sa 12.000.000 kurda u Turskoj (koja je clanica Nato alijanse) a kojima je zabranjeno da upotrebljavaju svoj maternji jezik, nije dovoljan uzrok za bombardovanje. Nije dovoljna ni tvrdnja da jugoslovenska armija upotrebljava nepotrebno visok stepen nasilja u sukobu sa OCK teroristima i gerili.

(more…)

Da li su Srbi koji zive van granica Srbije i ostali jugoslovenski drzavljani koji su iz mnogobrojnih razloga napustili svoju drzavu i zive svoj zivot u dalekim, uglavnom zapadnim zemljama, potrebni Srbiji i Jugoslaviji? 

(more…)