Građani u Srbiji, nacionalne manjine i srpska većina u njoj, moraju da prihvate neprihvatljivo i neshvatljivo, da nam je država prepuna samoživih džukela, koje godinama po zajedničkoj nam državi slobodno vršljaju i neometano laju. U zemljama Evropske Unije to je kažnjivo, a u Srbiji, u kojoj vlast najčešće i kaki i piški kako kažu tetke ili čike iz Brisela, nikako da psima zatvore čeljust, da ne remete poštenim i radnim ljudima mir i san.

Javnost je putem nekih medija informisana da kučići ujedaju mirne građane. Nekad odrasle, a nekad decu. A ta će deca, deca svih nas, u budućnosti ispaštati zbog danas izujedanih odraslih, koji trpe sve i svašta i ne zahtevaju da ih vlast, koju su oni izabrali, štiti od svih i svakakvih napada i ujeda. Tim pre što bi to mogli na osnovu demokratskih normi zemalja EU, ali prvenstveno zbog ustava i zakona zemlje Srbije. Pobesnele i krvi željne lutalice šire zarazu, i kad su sami i kad su u čoporu sa njima sličnim i ugojenim džukelama, koje građani Srbije hrane, a da često nemaju ni parče hleba za svoju rođenu decu.

(more…)

Gospodine Janiću, dogovorili smo se da ovog puta pustimo deo vaših ranijih pisanja, posle emitovanja emisije Satelitskog programa RTS-a sa nazivom "Upoznajte Srbe u Švedskoj". Vi ste tada reagovali jer je to bila ciljno osmišljena emisija da bi se javnosti predstavila jedna druga organizacija kao najbrojnija, čelna organizacija srpskih udruženja u toj zemlji. Ragovali su i ljudi iz drugih zemalja, naprimer iz Nemačke, što sam imao prilike da lično vidim…

Janić:

Da, ta emisija je bila puna laži i morao sam kao predsednik čelne, znači najbrojnije organizacije naše dijaspore u Skandinaviji, ne samo u Švedskoj, da reagujem. U kakvoj bi smo mračnoj i smrdljivoj jazbili bili, kada bi dozvolili i prihvatili da neko iz ličnih, ekonomskih ili političkih razloga, pravi sliku dijaspore kako se nekome sviđa, a ne kako zaista jeste. A još gore od toga je da se to dozvoljava na RTS-u, javnom servisu Republike Srbije, za koji njen direktor gospodin Tijanić u otvorenom pismu, koje je uputio Predsedniku Nikoliću prošle nedelje, tvdri da je to korektan, profesionlan i izuzetno cenjen medij u svetu.

(more…)

Gospodine Janiću, pri kraju jučerašnjeg razgovora o tome šta naša dijaspora može da učini za Srbiju i naš narod, u vašoj tvrdnji da se to koči iz Srbije – što je teško shvatljivo – rekli ste takođe da bi konstruktivn doprinos mogao da bude inicirano samo od dela patriotski orijentisane i iskrene dijaspore, a ne od,  kako ste rekli, "Srećkovićeve družine". Možete li da nam to detaljnije objasnite?

Janić:

Poštena dijaspora su milioni naših ljudi kojima je primaran interes država u kojoj su rođeni, gde su odrastali i školovali se, u kojoj su doživeli lepotu prve ljubavi i na čijim "livadama" su učili kako se prave deca, a ne oni kojima je životna satisfakcija jedna ili dve popijene kafe sa nekim ministrom. Takvi ljudi kojima su popijena kafa (mamac političkih mačora) bile dovoljne da ćute o tome šta je i šta hoće naša dijaspora, i govore ono šta od njih traži Srećković, ili neki drugi mačak, uvek su korišćeni za ostvarenje nečasnih ciljeva. Od osnivanja ministarstva za dijasporu, koje je predato SPO-u, planski se slabila organizovana dijaspora, a time i Srbije. Radili su po principu "zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača", samo u suprotnom smeru. Narodna izreka poručuje da se sve može ostvariti ako se radi osmišljeno i strpljivo, korak po korak, a Ministarstvo je od početka koračalo naopako, radilo na slabljenju a ne jačanju diaspore…

(more…)

Posle održanih izbora u Srbiji i sa novim predsednikom i novom vladom u mnogo čemu će doći do promena. Da li mislite da će se to desiti i po pitanju odnosa sa dijasporom, koja je veoma važna za Srbiju? Pet milijardi dolara, koje godišnje putem doznaka od naših ljudi iz rasejanja ulaze u Srbiju, nisu male pare. Ta suma čini 15% godišnjeg budžeta što je u mnogome doprinelo da ne dođe do socijalnih nemira.

Janić:

Malo je tužno da značaj trećine svojih građana, koji žive izvan njenih granica, Srbija vrednuje u novcu. Ali ako je tako onda treba reći i da je tih pomenutih pet milijardi samo suma koja dolazi putem doznaka. Bar još jedna milijarda se daje "direktno u rike", kada su dijasporci na godišnjem odmoru u Srbiji, ili u posetama za novogodišnje i božićne praznike, venčanja, svadbe, krštenja i, nažalost, sahrane svojih rođaka. Nije zanemarljivo ni ono što šalju po mnogim "zemljacima", prijateljima i poznanicima kada dolaze u rodni kraj. A o tome šta bi dijaspora mogla da učini i u čemu bi doprinela za časniju i sigurniju budućnost Srbije, za njen razvoj i poslovnost Srbije sa svetom, često sam govorio.

(more…)