Pre mnogo tamnih leta,
Gde Rajne trepti sjaj,
Gde tihi Baharah cveta,
Živese Lora Laj.

Tajnama njenih čari
Očaran beše tad
Mnogi kaluđer stari
I mnogi vojnik mlad.

U drevnom zamku njenom
Poročni vlada kal
Pod zamkom s mutnom penom
Šumori burni val.

Lepotom ženskih draži
Nudila svakom raj,
Al’ zato srce traži
Veštica Lora Laj.

Iz drevnog zato grada
Gospodar ili rob
Bez srca osta tada
I sramni nadje grob.

Simboli svete tajne
Za nju su simboli zla,
I vali tihe Rajne
Nadežda večnog sna!

Nevinost proli suze
I prizva božju vlast
I Gospod onda uze
Od Lore njezinu strast.

Borama pokri čelo
Raslabi njezin glas
Isuši njeno telo
I snegom pokri vlas.

Prezrena ode Lora
Gde vali biju grad
I s grada, odozgora,
U Rajnu skoči tad.

Al’ od tad svake noći
S obala šumi vaj:
To jeca u samoći
Veštica Lora Laj.

Vojislav Ilić
(1860 -1894)

Sećaš li se onog sata
Kad si meni oko vrata
Bele ruke savila,
I krijući svoje lice
Meni pone nehotice
Tvoju ljubav otkrila?

Sećaš li se onog jada
Kad glas dođe iznenada,
Ko iz vedra neba grom,
Da ja moram odlaziti,
Tebe, dragu, ostaviti,
I moj vozljubljeni dom?

Suza zasja u tvom oku
I vozbudi preduboku
Ranu tužnu srca mog;
Reći ništa ti ne mogoh,
Žalost nema reči mlogo,
Pitaj samo srca tvog.

Otkad s tobom se oprostih,
Odrekoh se sve radosti,
Prazan mi je ceo svet,
Jer bez tebe nema mene,
Ka’no što bez rose vene
U livadi mladi cvet.

Kad će opet danak doći
Da će moji jadi proći,
Skopnit moga srca led!
Kad ću opet sretan biti,
S nežnostju te zagrliti,
Srkat s tvojih usta med!

Spiridon Jović
(1801-1836)

Ostaće daleko za mnom ovi puti
Nestaće i ove suze kud i druge
Ja ću nove želje u svom srcu čuti
Kao nove laste u večeri duge

Prah srebrnih zvezda dok lagano pada
I s cveća se diže svila kao kose
Moja nova ljubav rodiće se tada
Kao novi listak i nova kap rose

I kraj druge žene ja ću da se nadam
I da svoje srce rasipam i gubim
I opet misleć da prvi put stradam
I prvi put želim i prvi put ljubim

Jovan Dučić
(1871-1943)