Ministarstvu Informacija Srbije
Attn: Miodrag Popović
Na znanje ministru Vučiću i ostalim zainteresovanima unutar i izvan ministarstva

Gospodine Popoviću,
U pismu koje sam uputio ministarstvu informacija Srbije i vama kao pomoćniku ministra nisam tražio ništa od svega ovoga o čemu ste pisali u vašem odgovoru. Isključivo sam tražio i tražim i dalje (s pravom koje mi daje činjenica da sam jugoslovenski državljanin) da hitno učinite nešto kako bi se povećala mogućnost širenja informacija među našim ljudima u dijaspori, kao i da prekinete sa katastrofalnim greškama koje su već nanele ogromnu štetu srpskom narodu i državi. Već prvi redovi vašeg odgovora pokazuju koliko ste vi površni i nezainteresovani da neke stvari shvatite ozbiljno.
(more…)

Postoje političari i (ne)ljudi kod kojih mnogo toga nije ljudsko već obratno. Sa „visinom“ njihove funkcije raste i njihova arogantnost i nemogućnost da shvate da su oni službenici naroda koji ih plaća da rade za interes svih građana a ne da zadovoljavaju lični ego.
Ponašaju se kao svete krave i volovi u Indiji, zbog kojih sve staje, da bi oni nesmetano išli gde su naumili… Takvi političari na konstruktivnu kritiku i ukazivanje na nešto što je štetno za narod i državu i što bi trebalo promeniti, u nedostatku pameti da to razumeju i prihvate, njihovom arogantnošću otkrivaju svoje lične komplekse i njihovo shvatanje šta je „vlast“. Deo davne prepiske sa jednim od takvih, koje objavljujem u ovom delu feljtona Voljena Srbija, „Tužno i sramno, nažalost istinito“ otkriva da jedna na papiru nepotrebna plava traka, može da otkrije centar mraka…

Ministarstvu Informacija Srbije (tada i Crne Gore) poslao sam 30. septembra 1999. mejl sa naslovom ”Neshvatljiva dešavanja i propusti” sa napomenom da se sa sadržajem napisanog upoznaju ministar Aleksandar Vučić i njegov zameniku Miodrag Popović. Napisao sam:
(more…)

Prethodni tekst završen je najavom da ću u ovom nastavku pisati o neshvatljivim ponašanjima, prljavštinama i direktnom sabotiranju Srbije i Crne Gore devedesetih godina. Veliki su Srbi i „patriote“, zajedno sa pojedincima koji su bili plaćeni da se brinu o interesima naroda i države, ti koje nije interesovala ni država ni njeni građani.

Kakav su oni interes imali da ne rade ono što smo svi od njih očekivali, nikada mi neće biti potpuno jasno niti to mogu da razumem. Aleksandar Prlja, tadašnji ambasador Srbije i Crne Gore u Švedskoj kao i Miodrag Popović, tadašnji pomoćnik tadašnjeg ministra za informacije Aleksandra Vučića, za mene ostaju zagonetka.

Gospodin ambasador Prlja je pokojni, a narod kaže da o pokojnicima ne treba govoriti loše. Iz tog razloga o njemu neću ništa govoriti danas, ali moraću da citiram deo onoga što je o njemu rečeno od drugih, ali i od njega i od mene napisano devedesetih godina. Neću pisati mnogo ni o danas živom direktoru Turističke organizacije Beograda, Miodragu Popoviću, ali ću takođe citirati delove naše prepiske iz vremena kada je bio urednik satelitskog programa RTS-a a istovremeno i pomoćnik Aleksandra Vučića.
(more…)