Pitanje: Ugledan čovek iz srpske dijaspore, Dr Miodrag Kulić, fizičar iz Nemačke, napisao je dva teksta u kojima je oštra i delimično i neprikladna kritika upućena predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Zašto ste dozvolili da se oni u danima kada narod u Srbiji preživljava i doživljava tragediju izazvanu Korona virusom objave na vašem portalu?  Zar vas nije strah posledica koje možete imati…

Odgovor: Zašto da me bude strah zbog nečega što je lično predsednik odobrio? Ako ste zaboravili da vas podsetim da, kada je na televiziji Pink govorio o toj televiziji i nekim drugim medijima, rekao je, citiram: “Privatni mediji imaju pravo da objave šta hoće… pa i da lažu!“ Bio sam iznenađen da predsednik, koji je studirao pravo i bio jedan od najboljih studenata Pravnog fakulteta, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom tvrdi da je svima dozvoljeno da govore i pišu šta hoće i da je na privatnim medijima dozvoljeno i laganje. Možda je zaboravio da pored televizije i tabloida, dnevnih novina, u kojima objavljuju sve i svašta ako je to došlo iz kuhinje vladajuće stranke, postoje i drugi mediji… O tome možemo drugom prilikom…

Ali da li je ono što je pisao gospodin Kulić trebalo da se objavi u danima kada narod i zaspi i budi se sa strepnjom šta će nama svima doneti sutra… (more…)

Стеван 2. марта 2020. at 09:28 

Ипак изгледа да је човек који је писао да Никола Јанић није никада био на насловној страници неких новина у Шведској рекао истину. Ако није истина онда ме интересује где је та слика са насловне странице шведских дневних новина за коју Никола написа да је у овом чланку приложена ????? НЕМА ЈЕ !!!!!!!!!!

Zoran53 2. марта 2020. at 13:21 

Ukoliko nema slike na naslovnoj strani, po tebi , iako je sve ostalo navedeno tačno, SVE UČINJENO NE VRIJEDI NIŠTA ,!!!“ Slika je slika, a naslovna strana je naslovna strana „!!! Jedan veoma GLUP, MIZERAN, NIZAK ZLONAMJERAN i JADAN ZAKLJUČAK ,!!!!

Ova dva komentara ispod četvrtog teksta, feljtona „Loših 100 čine Srbiji zlo…“, razlog su da je peti nastavak drugačiji nego što je trebalo da bude. U predhodnom sam između ostalog napisao:

„Mnogo je idiota koji su pisali gluposti o drugim ljudima, a mnogo je i „korektnih“ koji takve gluposti i laži objavljuju. Počeću sa idiotom, gospodinom koji je napisao da on ”živi u Švedskoj decenijama, isto koliko i Nikola Janić” i da:„Za vreme rata u Bosni svakodnevno sam čitao sve novine, a posebno dnevni DN (Dagens Nyheter) i SVD (Svenska Dagbladet) i Nikola Janić nikada nije bio na naslovnoj stranici nekih od tih novina…“
(more…)

U prethodnom (trećem delu ovog feljtona) najavio sam dokaze da su neki političari u matici, ambasadori Srbije u svetu i pojedini čelnici organizacija našeg rasejanja, umesto da doprinesu zaustavljanju laži o našem narodu, radili suprotno. Lažima i trikovima, pa čak i smišljenim falsifikatima dokumenata pokušavali su da zaustave pojedince ne samo u Švedskoj (već svuda u svetu), koji su to uspešno činili.

Krajem februara meseca 2015. u jednoj objavi čiji se sadržaj nije odnosio na neoprostive prljavštine ”velikih” Srba i ”patriota” napisao sam da su nam neophodno potrebna podsećanja. Pogledi unazad nisu moja potreba (šta treba čoveku od 73 godine?) već opšte otrežnjenje i da se sa istinom pokaže i dobro i loše o svima nama. Prošlost, ma kakva ona bila da ne krijemo, o današnjim dešavanjima da otvoreno govorimo i da imenom i napisanim rečima sprečimo laganja o Srbima među Srbima. Samo iskreni i samokritični među nama i o nama, možemo u svetu udruženi da zaustavimo neistine o našem narodu koje su u mnogim zemljama i dalje prisutne. Od te objave prošlo je pet godina što znači da sam danas, kada pišem ovaj tekst, toliko godina stariji ali sigurno ne i pametniji. Ostaje istina da se, kada je u pitanju matica i rasejanje i dalje sve dešava po starom scenariju i uglavnom sa istim učesnicima poznate tragikomedije. Autori te tragedije (izostavljam reč komedije jer ništa nije smešno) smrdeli su na ono čime su sami sebe mazali tada, a isti smrad zaudara i sada, što nas obavezuje na provetravanje činjenicama i dokazima za njihove laži.

(more…)

Osećam potrebu da prvo odgovorim na jedan od komentara ispod predhodnog, drugog teksta u feljtonu „Loših 100 čine Srbiji zlo…“, u kome je napisano: „Nikako mi ne ulazi u glavu, kako to mislite da branite i čuvate Srbiju iz „dijaspore“. To NIJE dijaspora, to su TUDJE države! Tuđa kultura, tuđi ljudi, tuđi običaji… Oćete da iz komšijinog dvorišta preko ograde, okopavate svoju baštu. Tesko će to ići.”

Verujem, tačnije rečena skoro sam siguran, da većina naših ljudi koji žive u ”tuđim državama” nije misli i ne misli da iz tih ”tuđih država, sa tuđom kulturom, tuđim ljudima i običajima”, može da brani Srbiju. Svaka država se od onih koji su je napali, koji su ubijali nenaoružane civile i silovali naše majke, žene i ćerke, branila oružjem. Među ljudima koji su to činili bio je i deo (mali deo) naših ljudi koji su iz rasejanja dolazili da u vreme građanskog rata na prostoru nekadašnje Jugoslavije brane Srbe u Hrvatskoj, u Bosni, na Kosovu… isto kao što je bilo i pripadnika gore navedenih naroda koji su odlazili u njihove matice da brane njihove ljude od Srba. Među onima koji nisu mogli da ratuju sa puškom (iz mnogih razloga) bilo je i onih koji su osećali potrebu da reaguju (ili kako se pita autor napisanog komentara ”da se bore”) protiv selektivnog a često i lažnog informisanja, kada su u pitanju zločini nad Srbima i srpske žrtve.

(more…)

Nisam mislio da će biti toliko teško da se odlučim odakle da počnem sa upoznavanjem posetilaca poratala www.koreni.rs  šta su poslednjih decenija Srbi činili da spreče Srbe u pokušajima da zaustave, ili bar da se umanje, selektivna informisanja i širenje laži o srpskom narodu. Najtužniji deo te neshvatljive i neprihvatljive srpske sramote je u tome da su u vreme građanskih ratova sabotiranja da se u Švedskoj čuje srpski glas i istina, dolazila prvenstveno od predstavnika srpskih organizacija, a ne od Hrvata, Bošnjaka (muslimana u Bosni) ili Kosovskih Albanca. Sa takvim „Srbima“ bi se lako izborili Srbi kojima je primarno bilo da se zaustave laži o našem narodu i zemlji da dirigenti i glavni akteri mnogih kočenja nisu bili naši političari u matici i neki ambasadori Srbije u svetu. Medije u matici tome su davale svoj doprinos tada, a na veliku žalost tako je i sada…

Komentari na prvi tekst sa ovom temom „Loših 100 čine Srbiji veliko zlo…“(1) jasno su pokazali šta ljude zanima. Kolegu koji je vodio samnom razgovor i po dogovoru poslao više pitanja na koja treba da odgovorim, zamolio sam da mi dozvoli da osnov ovog,  drugog dela feljttona o lošim Srbima, a biće ih više, budu mišljenja i predlozi u komentarima koje su postavili Ljiljana, Radovan, Kosovka… a u njima između ostalog napisali:

(more…)

Gospodine Janiću, da li je istina da ste na jednom skupu rekli da su najveći problem Srbije grupa ljudi koja…

Janić: Istina je. Rekao sam da je ono što neki ljudi u Srbiji i izvan Srbije godinama rade svom srpskom narodu od velike štete njihovim sunarodnicima, rođacima i prijateljima. Možda se moja izjava rimuje kao neki stih, ali je to nažalost tragična i surova istina o nama. Doslovce sam rekao da: „Loših sto, čine i danas Srbiji veliko zlo“. Među njima su visoki političari, vlasnici i urednici medija, raznovrsni intelektualci i stručnjaci ali i „obični“ ljudi koji su javnosti Srbije i rasejanja predstavljani i predstavljaju se suprotno onome ko su i šta su… I da se odmah razumemo. To nije nekakva novost koja se pojavila dolaskom na vlast Srpske napredne stranke, odnosno vlast Aleksandra Vučića. Među njima su egoisti, bezkičmenjaci i nemoralne nakaze, koji su čak i u vreme međugradskih ratova i raspada bivše Jugoslavije doprinosili, a doprinose i danas, da su o srpskom narodu širene neosnovane optužbe (naravno ne sve ali mnoge) kojima je utemeljen osnov za verovanje da su Srbi narod koji nosi zlo u svojim genima. Zbog njihovih sitnih ličnih interesa i sujete mnogi od njih, koji su to mogli i trebalo da reaguju na takve gnusne laži, ostali su pasivni a često su i direktno sabotirali i lagali o ljudima i pokretima čiji je cilj bio da učine koliko mogu na širenju istina o stradanju srpskog, ali i svih ostalih naroda, tokom građanskih ratova na prostorima bivših Jugoslovenskih Republika…  (more…)

Kratak isečak iz prve ozbiljne Tv debate na švedskoj televiziji o dešavanjima na područjima bivše Jugoslavije, pre dve i po decenije. Debata je trejala skoro dva sata. Učesnici su bili ministar odbrane, ministar spoljnih poslova Švedske, glavnokomandujući u Bosni i glavni urednici vodećih medija u Švedskoj.

Na zasedanju Narodne Skupštine Republike Srbije pre skoro dve nedelje, 04. oktobra 2019. narodni poslanik gospodin Miladin Ševarlić u dijalogu sa ministrom Sinišom Malim izjavio je, a i postavio je sledeće pitanje:

”Juče je objavljena informacija, posle polemike na austrijskoj televiziji, doskorašnjeg austrijskom ministra unutrašnjih poslova, Herberta Hickela, da je sa Srbijom potpisan ugovor da sve migrante koji ne dobiju azil u Austriji vrate nazad u Srbiju. Molim vas, da li je to tačno?

Ako je tačno, gde se može dobiti na uvid taj međudržavni ugovor? 

Taj ugovor, ili dogovor, nije verifikovan u Skupštini, koliko ja znam od 2016. godine pa na ovamo, a noviji je datum. Dalje, nije mi odgovoreno na pitanje koje sam postavio u vezi sa sredstvima od 300 evra po migrantu, o čemu je bila polemika na internetu. Hvala lepo”.

(more…)

Nije mi jasno šta je to što je „napredno“ u radu skupštine Republike Srbije koja je postala ogranak Srpske napredne stranke? Nisu mi jasni ni oni mediji koji su daleko od objektivnog izveštavanja i koje su sebe bacile u mračnu provaliju pojedinačnih interesa i pristrasnog selektiranja… Za razliku od toga jasno mi je da pre nego što nastavim pisanje ovog teksta treba posetioce portala www.koreni.rs da podsetim da na ovom portalu nije bilo, i neće biti dok sam ja vlasnik portala, navijačkih tekstova sa podrškom opoziciji. Kritikovali smo i kritikovaćemo sve što je za kritikovanje, počevši od predsednika države koji je „glava ribe koja ne miriše“ jer je njegova glava izložena toploti reflektora u TV studijima u kojima se godinama skoro svakodnevno obraća građanima sa repriznim izjavama, konstatacijama i optužbama pojedinaca. Da su mnoge od njega izrečene optužbe bile netačne, prvoj glavi Srpske napredne stranke i Srbije ne smeta da iz dana u dan reprizirano ponavlja iste uvrede. Krtikovati (ne)rad Vlade Srbije, kao i pojedinaca i interesnih grupacija i državnih institucija, ne znači podržavanje opozicije. Dokumentovane kritike su zalaganja za promene svega nezakonitog, nemoralnog i neprihvatljivog u slobodnom društvu, štetnog Srbiji i građanima.
(more…)

Prvi tekst iz feljtonskog pisanja sa ovom temom imao je naslov ”Ponižavanja i zajebavanja građana” ali moram da dodam i zaboravljenu reč ”maltretiraju”, jer to čine svakodnevno. Pre nego što nastavim sa najavljenim tekstom, želim da odgovorim na pitanje postavljeno u jednom od komentara na predhodni tekst, u kome je gospodin Kovačević između ostalog napisao: ”Hteo bih da pitam da ne preterujete po pitanju dužine reklama na Pinku i drugim televizijama?”

Moj odgovor je: Ne. Ne preterujem, a kao što sam napisao nije samo Tv Pink taj koji krši zakon o oglašavanju i to se ne dešava sporadično. Televizije u Srbiji krše reč zakona konstantno i ta ignorisanja traju godinama. Nadležna tela i pravne institucije ne reaguju da bi to zaustavile, ili to čine ponekad, prividno, delimično i neefikasno, nežno i blago, da nekog ne povrede a narodu zamažu oči. Kao autor teksta naglasio sam da emitovanje nedozvoljenih minuta često traje duže od dozvoljene minutaže i da za to postoje vizuelni dokazi i validna dokumentacija. U priloženoj fotografiji su trajanja emitovane reklame u epizodama jedne serije, tokom avgusta meseca 2017. godine a danas smo pri kraju meseca juna 2019.
(more…)