– Jesi l’ moje
Najmoje?

– Jesam tvoje
Najtvoje.
– Da ti sviram u ušima?
– Da mi kupiš dve firange
od cica.
Al’ da budu na cvetiće.

– Da zakačim viljuškama
na ragastov od pendžera.

– Da me mrze sve komšije.

– Da ja imam samo tebe.
– Da ti imaš samo mene.

– Da ne udje ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendžer,
kroz taj pendžer pun cvetica,
da je život nešto naše,
najnaše.

– Da je život nešto tako lepo
kao u samoposluzi "Zvezda".

– Jesi l’ moje?
Najmoje?

– Jesam tvoje.
Najtvoje

Miroslav Antić
(1932–1985)