Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo ce gresi, kada budem pao
biti samo moji – sve drugo je tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao – ni kad biste hteli.

Duško Trifunović
(1933-2006)