Hoću na jednome svečanom opelu
Da sahranim ono što proslošću zovu.
I da ti donesem tada dušu novu,
Bez ijedne pege negdašnje – svu belu.

I hoću da onog časa, kad na mene
Padnu kose tvoje i poljubac jedan,
Budem kao nekad bezazlen i čedan,
Da prvi put spoznam čar ljubljene žene;

I da sav u tvojoj beskonačnoj moći
Očaran, bez svega što me davno guši,
Osećam pod sjajem ove prve noći
Kako se u mojoj obnovljenoj duši,

Uz veselu pesmu razdraganih gnezda
Dok sušti topola i miriše lipa
I radosno nebo mesečinu sipa,
Tajanstveno radja novo jato zvezda…

Milan Rakić
(1876 – 1938)